Lekoviti bobovnik

Bobovnik, u narodu poznat i kao veliki žednjak, lekoviti žednjak (Sedum telephium L. iz fam. Crassulaceae) višegodišnja je biljka, visine 15-18 santimetara, piše prof. dr Petar M. Marin u knjizi „Ukrasne samonikle biljke” (izdavač: nnk internacional, 2006). Raste po krševitim i stenovitim staništima, po šumama, na krečnjaku i silikatu. Rasprostranjena je u Evropi, na Kavkazu, u Maloj Aziji, Sibiru, Kini. U Srbiji je relativno česta vrsta, posebno, podvrsta Sedum telephium ssp. maximum.

Ova veoma otporna biljka koja se koristi kao i ukrasna, često se gaji oko kuća, u baštama. Veoma lepo izgleda jer su joj listovi u bogatom busenu izuzetno dekorativni. Kad je u cvetu (kod nas obično tek u septembru), oplemenjuje jesenji izgled bašta i okućnica. Bobovik je veoma zahvalan za gajenje i ne traži posebnu negu. Može lako da se razmnožava; jednostavno se, krajem sezone ili u proleće pre izbijanja mladih izdanaka, izvade rizomi, razdele i zasebno, ili u manjim grupama, posade na željenu površinu, gde se kasnije busen vrlo brzo proširi.

Već i sami narodni nazivi ukazuju da se radi o lekovitoj biljci. Pomaže kod dijareje, a navodi se da ima i citostatički efekat. Listovi sadrže brojne alkaloide, flavonoide i sluzi. Koristi se u narodnoj medicini za pospešivanje izlučivanja vode (stimuliše rad bubrega), a stavlja se i kao obloga na rane. Obloge od usitnjenih listova se koriste za tretman čireva.