Bosanski ima dužu istoriju od ostalih slovenskih jezika

Pitanje koje pokreće dr Dragoljub Petrović, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, u tekstu objavljenom u „Politici”, Matica Bošnjaka je primila mirno i bez uznemirenja. Jer ova institucija je navikla da uglavnom iz Beograda dolaze stavovi nipodaštavanja, uz mnoge predrasude kada su u pitanju Bošnjaci, islam, regija Sandžak i bosanski jezik.

Iznenađeni smo, međutim, da tako tendenciozno i nacionalističko pisanje i negiranje ključnih identitetskih pitanja, dolazi iz Novog Sada, velikog grada tolerantne autonomne Vojvodine, u kojoj egzistira više od dvadeset etnosa i gotovo toliko jezika.

Zacelo, stav Odbora za standardizaciju srpskog jezika i Instituta za srpski jezik pri SANU bio je predmet ranijih naših reagovanja, pre više od jedne decenije. Smatrali smo, i sada smatramo, da je taj negatorski stav prema bosanskom jeziku rezultat ideološke i ekspanzionističke politike konzervativne Srbije. Držimo, da politika danas u Srbiji ide drugim putem, posebno od pre nekoliko dana, kada su u Sarajevu zajedno zasedale vlade BiH i Srbije, na čelu sa Denisom Zvizdićem i Aleksandrom Vučićem. Ovo ističemo upravo zbog poštovanja lista Politika, koji ima najdužu medijsku istoriju od svih glasila na Balkanu. Smatramo da nije etički i vaspitno sugerisati kako neko treba da se zove, ili kako treba da Bošnjaci zovu svoj jezik, jer je to pitanje rešeno na Svebošnjačkom Saboru 27-28. septembra 1993. u Sarajevu i na popisu stanovništva, kako u BiH, tako i u regiji Sandžak. Isto tako, smatramo da Bošnjaci nikog, pa ni Srbe neće učiti, kako će svoj jezik zvati. To je njihovo istorijsko i ljudsko pravo. Bošnjaci će se Srbima i svim drugim narodima obraćati na način kako oni žele da im se neko obraća. Prema tome, smatramo da su daleko iza nas vremena, kada su vlasti u Srbiji i Crnoj Gori od Bošnjaka pravili peregrine (čitaj, narod bez domovine i bez prave nacionalne osobenosti, za vreme Rimske imperije).

A profesor Petrović može da zapamti da je na paradigmi bošnjačkog-sandžačkog pesništva rešeno golemo književno homersko pitanje. Tu enigmu su rešili istaknuti profesori i istraživači sa Harvarda, početkom 30-ih godina prošlog stoleća, koji su snimili 19 epova od pesnika Avda Međedovića (Akovo, Bijelo Polje, 1866–1953), i koji su ovog nenadmašnog Pjevača priča vrednovali kao nekoga ko je svojim pevanjima nadmašio jednog Homera.

Zacelo, narod kojem pripada jedan Avdo Međedović, čiji opus se izučava na mnogim svetskim univerzitetima, zaslužio je bar malo poštovanja od prof. Petrovića. A što se tiče samog bosanskog jezika, predložio bih mu da pogleda Bosansko-turski rječnik, koji je sastavio čuveni bošnjački prosvetiteljski mislilac i pisac Muhamed Havayi Uskufi (1584–1644), koji je objavljen u Tuzli 1631. godine. Da podsetim, reč je o savremeniku Frensisa Bekona (1561–1626), Tomasa Hobsa (1588–1679) i Džona Loka (1632–1704). Zato sam slobodan da pitam profesora Petrovića kakvu baštinu tada ima srpski narod, prema čijoj savremenoj kulturnoj i filozofskoj tradiciji imamo jedan etičko-estetski respekt, što možemo potvrditi mnogobrojnim delima iz pera istaknutih bošnjačkih pisaca akademika, počev od Mehmeda Meše Selimovića, Ćamila Sijarića, Alije Džogovića i drugih.

Jasno, ovo je široko pitanje i za veliku diskusiju. Ako dr Dragoljub Petrović bude voljan, biće pozvan od Matice Bošnjaka Sandžaka da govori na skupu o bosanskom jeziku, a preporučićemo da ga pozove i Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru, gde postoji ravnopravna katedra na Departmanu za filologiju za bosanski i srpski jezik. I na toj katedri dr Petrović može da iznese i obrazloži svoje stavove i da dobije naučni odgovor.

*Akademik, prof, predsednik Matice Bošnjaka Sandžaka, Novi Pazar