Šta donosi šef NATO-a u Beograd

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg dolazi sutra u dvodnevnu posetu Srbiji, prvu od kada je u oktobru prošle godine stupio na dužnost čelnog čoveka Alijanse. Kako je „Politici” rečeno u sedištu NATO-a u Briselu, reč je o poseti koja je planirana mnogo pre terorističkih napada u Parizu.

„Teme razgovora Stoltenberga sa srpskim zvaničnicima biće odnosi NATO-a sa Srbijom i najvažniji bezbednosni izazovi u svetu”, kaže za naš list Dilan Vajt, portparol odseka za javnu diplomatiju NATO-a.

Dolazak najvišeg zvaničnika NATO-a u Beograd dobija na težini samim tim što se dešava u izuzetno osetljivom trenutku po ovaj savez, koji je pred odlukom o eventualnom slanju trupa u Siriju, u čemu neki vide nužan obračun sa Islamskom državom, a drugi samo opravdanje za invaziju.

Premijer Aleksandar Vučić je juče poručio da je Stoltenberg dobrodošao i da Srbija ima dobru saradnju sa NATO-om, te da će prvom čoveku ove organizacije prirediti svečani doček i ići sa njim na Fakultet političkih nauka.

„Mi smo, naravno, vojno neutralni, imamo svoju vojsku, koja je snažan faktor stabilnosti”, podvukao je premijer i dodao da Srbija želi dobru saradnju sa NATO-om, ali i da sa mnogima drugima ima dobru saradnju, na primer sa Ruskom Federacijom.

Iz Vlade Srbije su saopštili da će doček Stoltenbergu biti upriličen sutra na Aerodromu „Nikola Tesla”, dok je u petak planiran svečani doček i ispred Palate Srbija. Njegovi domaćini će osim premijera biti i ministri spoljnih poslova i odbrane Ivica Dačić i Bratislav Gašić.

Sagovornici našeg lista, stručnjaci za bezbednost, kažu da se neke teme, poput migrantske krize i terorizma, nameću same po sebi. S druge strane, razgovaraće se svakako i o redovnoj saradnji između NATO-a i Srbije, koja je članica Partnerstva za mir i potpisnica Individualnog akcionog plana partnerstva, kao najvišeg oblika saradnje NATO-a sa nekom državom koja nije članica ovog saveza.

Uz opasku da nije upućen u detalje ove posete, Milovan Drecun, predsednik skupštinskog Odbora za KiM, kaže da generalni sekretari Alijanse imaju redovne kontakte sa zemljama koje su članovi Partnerstva za mir. Osim te saradnje, razgovaraće se, kako kaže, i o drugim temama koje su značajne za bezbednost zemalja NATO-a, ali i onih koje su partnerske ovom savezu, kao što su migrantska kriza i situacija na KiM, gde u okviru KFOR-a NATO ima značajne snage.

Profesor na Fakultetu za bezbednost Milan Mijalkovski ocenjuje da se bez obzira na ranije zakazane teme, pitanje migranata i terorizma neće moći zaobići.

„Tim pre što se čitava EU komeša. Slovenija je najavila da će primati samo dve hiljade migranata dnevno, Hrvatska sigurno neće dozvoliti da se kod njih skupi previše izbeglica, pa ćemo mi ubrzo biti u situaciji da u Srbiji bude i po 50-60 hiljada tih ljudi. On sigurno želi da se informiše šta mi mislimo o tome, kako ćemo reagovati i u tom smislu će možda da ponudi neku pomoć da se taj problem reši, da ne dođe do novih oblika ispoljavanja nasilja. Možda će ponuditi neki novi način bezbednosne provere migranata, iako mi radimo profesionalno”, kaže Mijalkovski.

Profesor Pravnog fakulteta „Union univerziteta” Bogoljub Milosavljević smatra da u NATO-u možda postoji potreba da se razgovara i utvrde neke mere i tešnja saradnja u borbi protiv terorizma posle onoga što se desilo u Francuskoj. Uz migrante i saradnju u okviru partnerstva to će, kaže, biti glavne teme.

Bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac ocenjuje da je poseta „ovog velikog prijatelja srpskog naroda pre svega usmerena na vojno-političko partnerstvo Srbije i NATO-a”.

„Naša zemlja, u poslednje vreme kroz učešće u mirovnim misijama u okviru UN i EU ostvaruje sve dublju saradnju sa NATO-om. Srbija je članica Partnerstva za mir i u tom okviru ima mogućnosti da se saradnja razvija i unapredi. Siguran sam da će tema biti svi bezbednosni aspekti i migranti i duboko verujem da će naše vlasti iskoristiti tu priliku da čvršće zastupaju naše interese prema NATO-u kao najvećem vojnom savezu na svetu”, kaže Šutanovac.