Francusko-ruska koalicija

Pre ravno sto godina francusko-ruska koalicija je na početku Velikog rata bila stožer političke i vojne odbrane Evrope od raspomamljenog nacizma. Ova sadašnja, koju najavljuje francuski predsednik Oland i koju je ruski predsednik Putin oberučke prihvatio, treba da odbrani Evropu od spoljnog neprijatelja u liku Islamske države, tj. radikalnog islamskog ekstremizma, koji se terorom i politički obrušio na Evropu ove godine u više navrata, a najbrutalnije 13. novembra u Parizu. U oba slučaja, i pre sto godina i danas, radi se o globalnim izazovima za Evropu, kada su Francuska i Rusija kao velike evropske i svetske sile reagovale u situaciji preke potrebe najdirektnijeg angažovanja svim sredstvima. Karakter i efekti one koalicije pre sto godina su poznati i detaljno analizirani, dok ova sadašnja zaslužuje posebnu pažnju. Jer, tekući strateško-politički kontekst u kome nastaje, kao i karakter i sadržaj motiva za njeno stvaranje, odbacuju prigovore da je iznuđena, na kratak rok i bez dubljih efekata. Evo i zašto.

Islamska država i njen stravični metod borbe na tlu Evrope bezbednosni je izazov bez presedana u novijoj istoriji kontinenta. Ugrožava ga od Atlantika do Urala na srednji i duži rok. Francuski predsednik Oland je apelom koji je uputio EU za aktiviranje člana 42. Lisabonskog ugovora jasno dao do znanja da se ovaj bezbednosni izazov tiče svih u Evropi i da proizvodi kolektivnu evropsku obavezu odbrane njenog integriteta i civilizacijskih vrednosti. Član 42. sadrži princip solidarnosti u slučaju ugroženosti jedne od članica EU (pandan članu 5. ugovora o NATO). Prva pozitivna reakcija visoke predstavnice za spoljnu politiku EU Mogerini pokazuje da je apel u ovoj fazi dobro primljen.

Francuski predsednik je istovremeno uputio direktan poziv Rusiji za koordiniranu zajedničku akciju protiv ID. Rusija je pozitivno odgovorila, a njen predsednik Putin već izdao armiji operativne naloge u tom smislu. Pozivom Rusiji francuski predsednik je potvrdio ono što je nesporno od početka: ovaj bezbednosni izazov, sada kombinovan i sa izbegličkom krizom, ima panevropski karakter; Rusija se vratila na svetsku scenu kao ravnopravni član kluba velikih, što dokazuje angažovanjem na Bliskom istoku; Rusija je evropska sila i bez nje nisu mogući strateško-politički raspleti u bilo kom ozbiljnom proevropskom kontekstu.

Ukrajinska kriza, kao rizik dubljih međuevropskih tenzija i sukoba, posle novih izazova sa izbegličkom krizom i brutalnim terorizmom, dospela je u drugi plan. Francusko-ruska koalicija je u izvesnom smislu diskretno delovala i u toj krizi. Setimo se samo „tehničkog“ sletanja Olanda u Moskvu u vreme vrhunca krize, posle čega je usledio proces koji je doveo do sporazuma u Minsku, a na osnovu koga se sada kriza kontroliše diplomatskim i političkim sredstvima. Ta koalicija će sada biti ojačana ovim novim globalnim izazovom i akcijom protiv ID tako da može ubuduće da odigra ključnu ulogu u „evropskom“ saniranju i ove krize u korist evropskih interesa.

Akcije koje slede povodom tekućih bezbednosnih izazova otvaraju i pitanje oportunosti postojećih sankcija koje EU sprovodi protiv Rusije. Jednostavno, zajedničke akcije stare Evrope i Rusije protiv ID i sankcije Rusiji nisu kompatibilne. Već sam akcioni plan i budući nastup Francuske i Rusije, dakle njihove koalicije protiv ID, sa predviđenim sredstvima i mehanizmima, isključuju politički karakter i sadržaj sankcija, bar kad su one u pitanju. Ukoliko se ovoj koaliciji pridruži i EU u bilo kom vidu, pitanje daljeg održavanja sankcija postaje otvoreno do kraja. Ako se pak borba sa ID i izbeglički problem produže, preispitivanje sankcija postaje još aktuelnije, kako iz političkih tako i ekonomskih razloga.

Sve u svemu, kao i sam bezbednosni izazov sa kojim je Evropa suočena, tako i nova, time izazvana, francusko-ruska koalicija, već sad stvaraju uslove za geopolitička pomeranja na tlu Evrope sa značajnim efektima za njenu budućnost.

Diplomata u penziji