Ruši se deo zgrade Generalštaba

Postavljanjem krana ispred zgrade Generalštaba A, na uglu ulica Kneza Miloša i Nemanjine počelo je rušenje oko 5.000 kvadrata tog objekta oštećenog u NATO bombardovanju 1999. godine. Taj posao trebalo bi da se okonča u maju sledeće godine, kazao je Bratislav Gašić, ministar odbrane, i naglasio da će „učiniti sve što bude trebalo da se očuva raniji izgled zgrade Generalštaba, koja je unutra, iza fasade, u znatno lošijem stanju nego što se spolja može videti”.

– Želimo da zadržimo prednji deo i vezu sa našim starim Generalštabom. Zadržaćemo beli mermer sa Brača i crveni kamen jer su najvrednije od onoga što je ostalo. Cilj nam je da objekat osposobimo i da, kad sve bude završeno, Vojska Srbije u njemu realizuje svoje aktivnosti – istakao je Gašić.

Rušenje, koje će koštati oko 84 miliona dinara, povereno je firmi „Elita kop”. Ona je dala najpovoljniju ponudu na tenderu, istakao je Gašić, a preneo Tanjug. 

– Uz izvođače radova sve vreme biće i pirotehnička ekipa vojske za svaki slučaj. Objekat je pregledan i nema zaostataka „sredstava” iz 1999. godine – istakao je Gašić i dodao da će zbog bezbednosti građana u pojedinim fazama rušenja zatražiti od grada da zatvori Nemanjinu ulicu.

Deo zgrade A koji se sada ruši dvostruko je veći od ulaznog paviljona objekta B koji je uklonjen prošle godine, a prostor ispred njega ozelenjen. Kao osnov za rušenje tog dela kompleksa koji je projektovao Nikola Dobrović poslužio je elaborat resornog ministarstva kojim je utvrđeno da se on ne može obnoviti i da predstavlja opasnost za bezbednost ljudi i saobraćaja. Za taj posao dobili su saglasnost gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture jer je Generalštab 2005. godine upisan u registar spomenika kulture. I rušenje 5.000 kvadrata objekta A odobrio je Zavod, kazao je Gašić.

To što je ova ustanova dala zeleno svetlo za uklanjanje oštećenih delova zdanja nije utešilo stručnu javnost koja smatra da je to uvertira u „potpuno uništenje kompleksa” od oko 50.000 kvadrata.   

– Pre pola godine od Zavoda smo zvanično zatražili uvid u projekat rekonstrukcije Generalštaba i do danas nismo dobili odgovor. Čudno je zašto on nije predstavljen ni stručnoj ni široj javnosti. Nije jasno koji su to stručnjaci procenili vrednost delova arhitekture i načina na koji bi oni bili obnovljeni – kaže Bojan Kovačević, predsednik Akademije arhitekture Srbije.

Arhitekte se godinama protive svakoj inicijativi države da „remek-delo moderne arhitekture” izbriše iz registra kulturnih dobara. Status spomenika kulture dozvoljava prodaju i promenu namene Generalštaba, ali zahteva da mu se izvorni izgled, narušen bombardovanjem, obnovi.