Fajgelj, ljudska prava i dvostruki standardi

Veliki principi poštovanja prava na slobodno mišljenje, kritički stav prema vladajućoj politici i tolerancija pripadaju osnovnim izrazima evropskih vrednosti na koje se neprestano pozivaju svi borci za ljudska prava. Ovi principi imaju smisla jedino ako se ne primenjuju selektivno i ako deluju univerzalno, izvan zadatih ideoloških i političkih okvira.

U našim prilikama mogli smo se toliko puta uveriti da najgorljiviji zagovornici odbrane i zastupanja ljudskih prava primenjuju izrazito selektivan pristup i duple standarde kada treba da ostvaruju svoju ulogu i da budu nepristrasni u zastupanju svoje osnovne misije u odbrani univerzalne primene ljudskih i građanskih prava. Međutim, mogli smo se sijaset puta uveriti da je za njih odbrana ljudskih prava rezervisana samo za njihove ideološke i političke istomišljenike. Oni su spremni da se kreću jedino u svom izabranom i posvećenom ideološkom krugu i niko ko mu ne pripada ne može očekivati da će oni ustati u odbranu ljudskih prava ako to nije sastavni deo njihove ideološke matrice.

Zato nas i ne može iznenaditi da se najglasniji borci i borkinje za ljudska prava i slobodu mišljenja nisu ni jednom rečju oglasili povodom hapšenja Andreja Fajgelja. On očigledno ne deli njihov ideološki svetonazor i zato i ne zaslužuje da bude u fokusu njihove ideološke pažnje, a samim tim i nije pogodan da se tim povodom angažuju kao što to inače rade kada su u pitanju ljudi koji su deo njihove ideološke i političke orijentacije. Ne može se naći ni jedno reagovanje naših dežurnih ljudskopravaških organizacija koje su uvek spremne da se oglase kada oni procene da su ugrožene demokratske vrednosti, načela slobode i ljudska prava. Nema ni glasa od uvek agilne organizacije Kuće ljudskih prava, Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine i drugih jer se radi o čoveku koji ne pripada njihovom ideološkom i političkom profilu.

Ne moramo se u potpunosti složiti sa načinom kako je Andrej Fajgelj izneo svoje mišljenje o poseti Jensa Stoltenberga kao visokog funkcionera NATO-a niti deliti sve njegove stavove, ali ovde se radi o mnogo važnijem i presudnijem pitanju. O stvarnom karakteru sadašnjeg režima koji sve više ispoljava autoritarne crte i spremnost za što potpuniju kontrolu medija i gušenje slobodnog i kritičkog mišljenja. Šta bi se desilo da je neko od pripadnika liberalnodemokratske i građanske orijentacije uhapšen samo zato što je u svojoj poruci izneo neslaganje i protest protiv nekog poteza aktuelne vlasti? To bi bilo okarakterisano kao napad na demokratiju i ljudska prava, a javnost bi bila zasuta protestima i peticijama ljudskopravaških organizacija (setimo se samo kao je branjen potez direktora NBS S. Ugričića). I u tome je naš najveći problem u shvatanju demokratije i odbrane ljudskih prava, jer samo poštovanje principa slobode i kritičkog mišljenja oslobođeno od ideološke i političke pristrasnosti može biti brana bahatoj i neodgovornoj vlasti. Ako ova načela demokratskog društva i slobode ne budu branjena kao univerzalna politička i civilizacijska tekovina možemo i dalje živeti u sve većem strahu i neizvesnosti i samo se pitati – ko je sledeći na redu.

Politički analitičar