Teror okovao planetu

BILANS TERORIZMA: Vesti o terorističkim napadima stižu kao na pokretnoj traci: Pariz, Mali, Izrael, Irak... Stiče se utisak da je terorizam okovao planetu, žrtve je gotovo nemoguće prebrojati.

Svet se nalazi u nekoj vrsti neobjavljenog, terorističkog rata kojem se ne vidi kraj. A brojke su frapantne. Od 1970. godine na planeti je izvedeno više od 140 hiljada terorističkih napada, navodi se u izveštaju američke fondacije GTB koja se bavi globalnim istraživanjem terorizma.

Terorizam je posebno dobio na zamahu od 2001. i spektakularnih akcija Al kaide u SAD. Od tada do kraja 2014. širom planete registrovano je 29. 565 terorističkih akcija – ova američka statistika beleži svaki napad sa najmanje jednom žrtvom – u kojima je poginulo 135. 391 ljudi.

Broj napada i žrtava posebno je povećan od 2011. Razlog? Na scenu su stupile dve moćne i nemilosrdne terorističke organizacije: Boko Haram u Africi i Islamska država (ID) na Bliskom istoku. Četvrtina svih žrtava terora od 2011. poginulo je u akcijama ove dve organizacije.

Gledajući po regionima i državama – od 2001. do 2014. godine najveći broj žrtava terora zabeležen je u Iraku – čak 42.759. Slede, ali sa velikim zaostatkom, Avganistan (16.888 mrtvih), Pakistan (13.524), Nigerija (11.997), Indija (6.999), Sirija (3.502) ... I bez ozbiljnije analize ovih brojki jasno je da na svetu, od terorističke ruke, najviše ginu muslimani.

Na ovoj crnoj rang listi terora prisutna je samo jedna evropska država – Rusija je na osmom mestu sa 2.606 mrtvih. Zapadna Evropa je na samom začelju. Prema podacima ove američke fondacije u pomenutom regionu – u terorističkim napadima – stradalo je 420 ljudi.

ZAŠTO KINA OKLEVA: Poslednjih nedelja, među žrtvama terora, sve češće su se pojavljivala i kineska imena. Islamska država objavila je da je pogubila jednog kineskog državljanina jer Peking nije platio otkup, u akcijama terorista u Maliju poginula su trojica menadžera kineske državne železnice.

Iz Pekinga su, povodom ovih zločina, stigle najoštrije osude. Šef države Si Đinping  najavio da je da će se njegova država odlučno obračunati sa teroristima. Kine, međutim, zasad nema, na glavnim svetskim poligonima terorizma.

U zvaničnim objašnjenjima ove uzdržanosti Kine uglavnom se naglašava da je Peking dobro uočio sve greške koje su SAD i američki zapadni saveznici dosad počinili na Bliskom istoku i da ne želi da uleti u istu zamku.

Analitičari navode da uzdržanost Pekinga ima i neke konkretne razloge. U Alžiru i Libiji radi gotovo 100 hiljada kineskih radnika i svaka otvorenija akcija Pekinga mogla bi da ove ljude pretvori u moguće mete.

Lane je čak 120 miliona Kineza turistički putovalo po svetu pa bi i ova armija turista mogla da se nađe na udaru terorista.

Najvažniji je, međutim, razlog što Kina i sama ima domaće probleme sa terorizmom. Pre svega u regionima sa muslimanskm stanovništvom.

Nemački „Špigl” navodi da u Kini živi oko 20 miliona muslimana zbog čega je ID zapadne delove najmnogoljudnije zemlje na svetu proglasio za deo islamskog kalifata. Prema podacima medija trenutno se u redovima ID bori oko 300 Ujgura, pripadnika naroda koji žive u kineskoj autonomnoj pokrajini Sinđang Ujgur. U ovoj oblasti deluje Islamski pokret istočnog Turkestana koji su UN, SAD i Kina proglasile za terorističku organizaciju.

Sve to su rizici zbog kojih Peking okleva da se ozbiljnije uključi u rešavanje sadašnjeg haosa na Bliskom istoku. U narednom periodu treba, međutim, očekivati da će Kina biti izložena sve snažnijem međunarodnom pritisku da se priključi borbi protiv svetskog terorizma. Uostalom, Kina je danas, jedina stalna članica Saveta bezbednosti UN koja nije direktno uključena u borbu protiv ID na Bliskom istoku.

NA POTEZU JE ANGELA MERKEL: Sve opasniji razvoj situacije na Bliskom istoku gurnuo je nakratko u drugi plan problem izbeglica koja stižu u Evropu. EU mesecima nije uspevala da povuče neki ozbiljniji i promišljeniji potez pa su se u Briselu na kraju setili da možda problem mogao da reši – novac.

Dogovoreno je da Evropljani obezbede tri milijarde evra koje će dobiti Turska kako bi zaustavila kolone izbeglica na putu u bolji život. Kasa EU je, međutim, prazna i dosad je obezbeđeno svega 500 miliona evra. A vremena gotovo da i nema, na današnjem samitu EU i Turske trebalo bi da bude postignut konačni dogovor sa Ankarom.

I tu je u „igru” uskočila Nemačka. Kancelarka Angela Merkel traži da se ostatak novca uzme iz fondova EU za hitne slučajeve koje najviše koriste istočnoevropske članice Unije. Tako bi se jednim udarcem rešila dva problema: novac bi bio obezbeđen a članice EU sa istoka Evrope bile bi „kažnjene” zbog odbijanja da ozbiljnije preuzmu teret izbegličke krize. Berlin nema mnogo saveznika za usvajanje ovog plana i sada je na potezu Angela Merkel. Ukoliko uspe biće to još jedan dokaz da je nemačka kancelarka zaista najmoćnija žena na planeti.