Терор оковао планету

БИЛАНС ТЕРОРИЗМА: Вести о терористичким нападима стижу као на покретној траци: Париз, Мали, Израел, Ирак... Стиче се утисак да је тероризам оковао планету, жртве је готово немогуће пребројати.

Свет се налази у некој врсти необјављеног, терористичког рата којем се не види крај. А бројке су фрапантне. Од 1970. године на планети је изведено више од 140 хиљада терористичких напада, наводи се у извештају америчке фондације ГТБ која се бави глобалним истраживањем тероризма.

Тероризам је посебно добио на замаху од 2001. и спектакуларних акција Ал каиде у САД. Од тада до краја 2014. широм планете регистровано је 29. 565 терористичких акција – ова америчка статистика бележи сваки напад са најмање једном жртвом – у којима је погинуло 135. 391 људи.

Број напада и жртава посебно је повећан од 2011. Разлог? На сцену су ступиле две моћне и немилосрдне терористичке организације: Боко Харам у Африци и Исламска држава (ИД) на Блиском истоку. Четвртина свих жртава терора од 2011. погинуло је у акцијама ове две организације.

Гледајући по регионима и државама – од 2001. до 2014. године највећи број жртава терора забележен је у Ираку – чак 42.759. Следе, али са великим заостатком, Авганистан (16.888 мртвих), Пакистан (13.524), Нигерија (11.997), Индија (6.999), Сирија (3.502) ... И без озбиљније анализе ових бројки јасно је да на свету, од терористичке руке, највише гину муслимани.

На овој црној ранг листи терора присутна је само једна европска држава – Русија је на осмом месту са 2.606 мртвих. Западна Европа је на самом зачељу. Према подацима ове америчке фондације у поменутом региону – у терористичким нападима – страдало је 420 људи.

ЗАШТО КИНА ОКЛЕВА: Последњих недеља, међу жртвама терора, све чешће су се појављивала и кинеска имена. Исламска држава објавила је да је погубила једног кинеског држављанина јер Пекинг није платио откуп, у акцијама терориста у Малију погинула су тројица менаџера кинеске државне железнице.

Из Пекинга су, поводом ових злочина, стигле најоштрије осуде. Шеф државе Си Ђинпинг  најавио да је да ће се његова држава одлучно обрачунати са терористима. Кине, међутим, засад нема, на главним светским полигонима тероризма.

У званичним објашњењима ове уздржаности Кине углавном се наглашава да је Пекинг добро уочио све грешке које су САД и амерички западни савезници досад починили на Блиском истоку и да не жели да улети у исту замку.

Аналитичари наводе да уздржаност Пекинга има и неке конкретне разлоге. У Алжиру и Либији ради готово 100 хиљада кинеских радника и свака отворенија акција Пекинга могла би да ове људе претвори у могуће мете.

Лане је чак 120 милиона Кинеза туристички путовало по свету па би и ова армија туриста могла да се нађе на удару терориста.

Најважнији је, међутим, разлог што Кина и сама има домаће проблеме са тероризмом. Пре свега у регионима са муслиманскм становништвом.

Немачки „Шпигл” наводи да у Кини живи око 20 милиона муслимана због чега је ИД западне делове најмногољудније земље на свету прогласио за део исламског калифата. Према подацима медија тренутно се у редовима ИД бори око 300 Ујгура, припадника народа који живе у кинеској аутономној покрајини Синђанг Ујгур. У овој области делује Исламски покрет источног Туркестана који су УН, САД и Кина прогласиле за терористичку организацију.

Све то су ризици због којих Пекинг оклева да се озбиљније укључи у решавање садашњег хаоса на Блиском истоку. У наредном периоду треба, међутим, очекивати да ће Кина бити изложена све снажнијем међународном притиску да се прикључи борби против светског тероризма. Уосталом, Кина је данас, једина стална чланица Савета безбедности УН која није директно укључена у борбу против ИД на Блиском истоку.

НА ПОТЕЗУ ЈЕ АНГЕЛА МЕРКЕЛ: Све опаснији развој ситуације на Блиском истоку гурнуо је накратко у други план проблем избеглица која стижу у Европу. ЕУ месецима није успевала да повуче неки озбиљнији и промишљенији потез па су се у Бриселу на крају сетили да можда проблем могао да реши – новац.

Договорено је да Европљани обезбеде три милијарде евра које ће добити Турска како би зауставила колоне избеглица на путу у бољи живот. Каса ЕУ је, међутим, празна и досад је обезбеђено свега 500 милиона евра. А времена готово да и нема, на данашњем самиту ЕУ и Турске требало би да буде постигнут коначни договор са Анкаром.

И ту је у „игру” ускочила Немачка. Канцеларка Ангела Меркел тражи да се остатак новца узме из фондова ЕУ за хитне случајеве које највише користе источноевропске чланице Уније. Тако би се једним ударцем решила два проблема: новац би био обезбеђен а чланице ЕУ са истока Европе биле би „кажњене” због одбијања да озбиљније преузму терет избегличке кризе. Берлин нема много савезника за усвајање овог плана и сада је на потезу Ангела Меркел. Уколико успе биће то још један доказ да је немачка канцеларка заиста најмоћнија жена на планети.