Beograd može da bude most između EU i Moskve

Teza da Srbija treba da bude most između Evrope i Rusije nije samo nerealna fraza. Upravo to povezivanje moglo bi da bude najveći doprinos jedne zemlje koja je danas neutralna, još nije u sastavu Evropske unije, a ima staru i bogatu tradiciju dobrih veza sa Moskvom, kaže za „Politiku” stručnjak za međunarodne odnose Dario Rivolta, bivši poslanik italijanskog parlamenta.

Ovaj politikolog i nekadašnji diplomata, koji je u Beogradu učestvovao u radu konferencije „Jalta–Potsdam–Helsinki–Beograd – u potrazi za bezbednim svetskim poretkom”, ističe da je aktuelni porast terorizma, koji je doveo do napada u Parizu i Bejrutu, kao i obaranja ruskog putničkog aviona na Sinaju, jedan od dokaza koliko je saradnja najmoćnijih država i saveza neophodna.

Znači li to da su jednostrane akcije osuđene na neuspeh?

Ne možemo da zaboravimo da je Rusija neko ko zaista ima mogućnost da pomogne u borbi protiv terorizma. Pokušaj da se Moskva izoluje i da se interveniše na sopstvenu ruku, kao što su to učinile zapadne sile u Siriji, doveo je do neuspeha. Na kraju, mogli smo da vidimo da tamo bez ruske intervencije ne bi mogao da počne rasplet jedne vrlo teške situacije. Prema tome, dva dela, rekao bih, istog sveta, na čijoj je jednoj strani Rusija, trebalo bi premostiti, a u tome Srbija može da pomogne.

A može li Srbija da doprinese i u zaustavljanju terorista koji se kreću balkanskom rutom i šta je ključno da im se taj put zatvori?

Većina migranata nema veze sa teroristima, ali smo čuli da se neki od njih infiltriraju u grupe tih ljudi. Ključno je da se svi oni registruju, što je upravo posao koji je na sebe preuzela i Srbija, i da države razmenjuju informacije o njima, kao što razmenjuju podatke o svojim državljanima koji su potencijalno opasni. To je najbolji način da se proveri da li se među migrantima krije neko ko je pretnja. Takvog je mnogo teže pronaći i otkriti ako nigde nije evidentiran i nema podataka o njemu.

Kako ocenjujete dosadašnje držanje Srbije u migrantskoj krizi i drugim najvećim međunarodnim izazovima?

Srbija se jeste pokazala kao ozbiljna država, ali, čini se, da je možda previše stidljivo reagovala u pojedinim situacijama, kada su pokušali da je ponize. Mislim da Srbija treba da se postavi sa više samopouzdanja i nacionalnog ponosa, jer na to ima pravo. Takav stav neće odmah značiti pogoršanje odnosa sa Evropom i odricanje od EU. Mislim da budućnost Srbije i jeste članstvo u toj zajednici, a toj zajednici neophodna je veća saradnja sa njenim najvećim i najbližim susedom – Rusijom. EU treba da bude svesna ne samo veličine već i bogatstva u sirovinama koje poseduje ta zemlja. Brisel treba da se odupre nekim pokušajima da bude odgurnut što dalje od takvog komšije. Tako će Srbija, i unutar EU, sutra moći da nastavi da unapređuje odnose s Rusijom.

Koliko je važno da Srbija i sa stanovišta bezbednosnih izazova ima dobre odnose sa najbližim susedima?

Svakako da je važno, ali problem je što neke države iz okruženja ne pokazuju dobru volju za saradnju. Nemoguće je za Srbiju da poboljša te odnose bez pozitivnog odgovora druge strane. A plašim se da neki od suseda Srbije, kako sada deluje, ponekad nisu dovoljno spremni da učine na toj saradnji, ni sa Srbijom, ni sa drugim okolnim državama.

Na koji bi način Italija trebalo da se suoči sa povećanim prilivom migranata iz severne Afrike?

Sigurno je, kao i svuda, najbolji način da im se pomogne da imaju prihvatljive uslove života u svojim zemljama. To nije nešto što se može učiniti u jednom mesecu, pa čak i za godinu dana. Može da potraje i deset godina. Uz to, ljude koji dolaze iz Afrike trebalo bi uveriti da ni mi nismo raj za svakoga. Razumem one koji su u potrazi za solidnijim životom, ali Evropa ne može da ispuni želju svakome. Ne zbog nekakve negostoljubivosti, već zbog visoke stope nezaposlenosti. Osnovno pitanje je kako da pomognemo drugima koji dođu da pronađu radno mesto, kada i sami imamo toliko stanovnika koji nigde ne rade.