Afera preplovila Atlantik

Afera koja danima potresa Nemačku dobija globalne razmere: poreske racije i prepadi na sumnjive bogataše počeli su u više evropskih, ali i prekookeanskih zemalja. Skandal je, naime, preplovio Atlantik i na njegovom udaru našlo se, za sada, sto klijenata famozne banke LGT iz Lihtenštajna. Stigao je i do Australije gde su poreski inspektori, u prvom naletu, „skenirali” dvadeset milionera.

Sa širenjem liste zemalja koje hvata groznica iz Lihtenštajna, raste međunarodni pritisak na sićušnu i bogatu kneževinu.

U Nemačkoj, gde je afera počela spektakularnim prepadom na vilu u Kelnu i biro u Bonu jednog od najmoćnijih menadžera, sa dugim stažom na čelnoj poziciji Nemačkih pošta Klausa Cumvinkela 14. februara, sve su učestalije medijske informacije da Lihtenštajn nije samo pasivno čekao da u njegov poreski raj upadnu „velike zveri”. Mamio ih je, navodno, razgranatom mrežom bankarskih posrednika, dakako uz dobru naknadu.

Odnosi između dve zemlje spali su, zbog ove afere i načina na koji su se Nemci domogli bankarskih tajni, na najniže grane. Razmenjeno je mnogo jetkih reči i izliveno žuči, uz ultimativne zahteve i pretnje s nemačke strane.

Način na koji su Nemci došli do velikog „plena”, čime je otvorena najveća poreska afera u istoriji republike, ostao je sporan i problematičan, ne samo za bankare i zvaničnike u Lihtenštajnu, koji su time, razumljivo, najviše pogođeni. Činjenica da je u sve upletena nemačka Savezna obaveštajna služba (BND), koja je svom „informantu” platila najmanje pet miliona evra, izazvala je dosta žustrih reagovanja i u Berlinu. Pojavile su se i vesti da je posredi možda bila i ucena. Po tim vestima radilo se, navodno, o nekom činovniku banke iz Lihtenštajna – pedofilu.

Medijsku pažnju ne samo u njegovoj zemlji izazvala je i izjava danskog ministra finansija Kristijana Jansena koji je upozorio da nemački „model” nije „prava forma” borbe protiv poreskih begunaca, pošto je u njega ugrađen moralni problem: treba li „nagrađivati lopova” da bi se izašlo na kraj s poreskim utajama. Ministar je bio prinuđen, pod pritiskom opozicije, da relativizuje svoju izjavu i napad na „nemački recept”.

Prema zapaljivoj iako ukradenoj „robi” koja se našla u nemačkim rukama, nisu, međutim, zazorljivi nadležni organi u čitavom nizu evropskih zemalja, od Velike Britanije, gde je otvoreno već više sumnjivih poreskih slučajeva, pa Holandiji, Francuskoj, Finskoj i Švedskoj.

Tužilaštvo iz Bohuma, koje uz pomoć kolega iz više nemačkih gradova –u ovom poslu angažovano je osam tužilaca i oko sto četrdeset poreskih inspektora – vodi već desetak dana akciju širokih razmera, predstavilo je upravo javnosti svoj „međubilans”. Obavljeno je 150 racija, uz opasku da je to tek početak.

Poseban akcenat stavljen je na „preventivne” efekte dosad neviđene poreske ofanzive. Oko sto osoba požurilo je da izmiri „zaboravljenu” obavezu, a sedamdesetak je podnelo prijavu protiv samih sebe. Ako to nije učinjeno zakasnelo, po nemačkim propisima slede olakšavajuće okolnosti: umesto da se nađu iza brave, grešnici će samo zavući dublje ruku u skrivene džepove.   

U svakom slučaju, ministar finansija Per Štajnbrik nije krio zadovoljstvo dosadašnjim učinkom tužilaca i inspektora: u njegovu kasu samo za nekoliko dana je uletelo neplaniranih tridesetak miliona evra.