Čistilište Svetih vrata

Milioni katoličkih hodočasnika uputiće se za Rim da bi u novoj Godini jubileja ritualno prošli kroz kapije četiri vatikanske bazilike i tako dobili oproštaj svojih zemaljskih grehova, ali odluka pape Franje iznenadila je mnoge.

Poglavar Rimokatoličke crkve je u martu posebnom bulom obznanio da će Sveta godina posvećena milosrđu božijem, početi 8. decembra i da će trajati do 20. novembra 2016. – što je devet godina ranije od ustaljene vekovne prakse.

Prvu Godinu jubileja je februara 1300. proglasio papa Bonifacije Osmi kada je Crkva dala masovni oproštaj grehova stanovnicima Rima. Tradicija se naslanja na judaizam, a pretpostavlja se i da reč „jubilej” potiče od starohebrejskog „jobel”, što je označavalo ovnovski rog kojim su najavljivane svetkovine.

U stara vremena, kada je tek svaka 50. godina bila jubilarna, oslobađali su se robovi ili zatvorenici. Judaizam je vremenom odustao od ove prakse, a u katoličanstvu su se održavale u proseku svake 25. godine, uz povremene izuzetke.

Sadašnja Godina jubileja je 30. u tom nizu, a poslednja je bila 2000. kada se slavio ulazak u treći milenijum hrišćanstva. Poglavar Rimokatoličke crkve je zakazujući Svetu godinu koju će otvoriti na 50. godišnjicu zatvaranja Drugog vatikanskog koncila poremetio ustaljeni raspored. Zašto je požurio posle samo dve godine svog pontifikata?

Katolici veruju da je posle indulgencije njihova duša pročišćena od grehova i da će tako pre stići do raja, ne zadržavajući se u čistilištu, pa analitičari odluku ocenjuju kao papin populistički potez u vremenima kada se Crkva nije očistila sopstvenih grehova vezanih za finansijske skandale „vatiliksa” ili afere svešteničke pedofilije

Crkva bi želela da povrati uticaj i vernike koje gubi posebno po razvijenom svetu Zapada. Činjenica da će papini misionari milosrđa dati oprost ženama koje su abortirale, lekarima koji su izvršili abortus i zatvorenicima po zatvorskim kapelama nagoveštava tolerantniji odnos Crkve i korigovanje doskorašnje linije konzervativnog dogmatizma.

Za razliku od srednjevekovne prakse, kada su se indulgencije kupovale, što je bio povod Reformacije u 16. veku, Crkva sada nudi oproštaj bez novca.

Jedan od najvažnijih simboličkih činova svakog hodočasnika je prolazak kroz „Sveta vrata” četiri rimske bazilike koja se otvaraju samo u Godini jubileja. Vera uči da je Hristos sebe identifikovao sa „vratima” podsećajući da niko ne može da dođe do Gospoda sem kroz njega, pa „Sveta vrata” podsećaju na prolaz od greha ka milosti. Ko u stvari prolazi kroz „Sveta vrata: vernici ili Crkva?

Papa Franjo će u utorak srebrnim čekićem tri puta udariti po „Svetim vratima” bazilike svetog Petra, kao što je Mojsije tri puta udarao po steni kako bi čudesno potekla voda i napojila žedne. Kada se otvore ova posebna vrata, ukrašena sa 16 biblijskih prizora, prepreka na putu ka Gospodu je otvorena, kao što su vernici uvereni da će se molitvama ukloniti prepreke ličnih slabosti, iskušenja i grehova.

U januaru će se otvoriti „Sveta vrata” još tri rimske papske bazilike: San Đovani in Laterano, Santa Marija Mađore i Svetog Pavla van zidina. Prolazak kroz njihova vrata označava napuštanje spoljnog sveta i ulazak u svet prisustva boga, što je ritual koji takođe vuče korene iz judaizma i ulaska u jerusalimski Hram na praznik Jom Kipur.

Pošto je nezvanični početak Godine jubileja najavio u Centralnoafričkoj Republici, kada je u Banguiju otvorio „Sveta vrata” lokalne crkve, ritualnih otvaranja biće i po crkvama širom sveta.

I dok se hodočasnici nadaju otvaranju vrata ka raju, a Vatikan veruje da će dolazak miliona ljudi pomoći da se obnovi poverenje u Crkvu nagrizenu aferama, vlasti Rima suočiće se sa drugim brigama.

Imale su malo vremena za pripreme, a pomoć u finansiranju Godine jubileja od 250 miliona evra daleko je ispod 1,8 milijarde evra potrošenih 2000. Da sve bude teže, gradonačelnik Ignacio Marino morao je u oktobru da podnese ostavku zbog finansijskog skandala, a sa njim je otišla i čitava gradska administracija.

I dok nova uprava pokušava na brzinu da realizuje zadate projekte popravki ulica i pločnika, renoviranja javnih toaleta i osvetljavanja mostova, , prvi put posle sedam vekova Večni grad će Svetu godinu obeležavati okružen maksimalnim četvrtim stepenom pripravnosti koje su rimske vlasti zavele zbog opasnosti od terorizma.

Islamski militanti, koji su u Parizu ubili 130 osoba, stavili su i Rim na mapu svog terorizma, pa će hodočasnici – a njih je tokom 2000. bilo 25 miliona –na putu svog duhovnog pročišćenja morati da savladaju mnoge svetovne prepreke: od tradicionalno haotičnog rimskog saobraćaja, preko detektora na ulasku u crkve, do 700 vojnika koji će krstariti ulicama kao pomoć snagama policije i karabinjera.

Retki iskreno zadovoljni su hotelijeri: očekuju da u narednih 12 meseci Rim poseti čak 33 miliona ljudi, iako zvaničnici kažu da ih neće biti više od 13 miliona, baš kao i svake godine.