Institut za onkologiju dobija „olovnu sobu”

Pacijenti oboleli od raka štitaste žlezde kojima je neophodna terapija radioaktivnim jodom od sledeće godine moći će da se leče i u Beogradu jer će u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije biti oformljen terapijski blok. Ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar dao je saglasnost da se ova ideja sprovede u delo, kaže profesor dr Radan Džodić, v. d. direktora instituta, a uskoro će biti uređen i ovaj blok.

– Posle dve decenije, pacijenti iz Beograda neće morati da idu na Zlatibor ili u Kragujevac da bi dobili neophodnu terapiju. Za tu namenu biće odvojene dve sobe, odnosno dva kreveta. To je veoma značajno jer samo u našoj kući i u KCS-u godišnje ima oko 150 pacijenata kojima je potrebna ova terapija. Radiojodna ili radionukleidna terapija daje se kod najčešće forme raka štitaste žlezde, koja se posle hirurške intervencije, kao najvažniji vid lečenja, primenjuje i to kod ljudi koji imaju povećan rizik od vraćanja oboljenja, kod osoba koje imaju metastaze na limfnim čvorovima vrata, skeletu, plućima... – kaže dr Džodić.

Pacijenti oboleli od ove vrste kancera kojima je neophodna terapija radioaktivnim jodom godinama putuju u Sremsku Kamenicu, Kragujevac, Ćupriju ili na Zlatibor, a često su prinuđeni da u tim mestima mesecima čekaju na slobodan krevet. Ukupno u svim ovim ustanovama, u takozvanim olovnim sobama, u Srbiji ima osam kreveta za pacijente kojima je potrebna terapija radioaktivnim jodom, a u Hrvatskoj postoje čak 24 postelje!

Prostor za terapije mora da bude specijalno izolovan jer se tu bolesnicima najpre daje propisana doza kapsula radioaktivnog joda posle čijeg ispijanja pacijenti ostaju tu da leže. Nekoliko dana kasnije, kada radioaktivnost spadne na dozvoljeni nivo, pacijenti odlaze na kućno lečenje. Radioaktivni jod sprečava dalju mogućnost širenja bolesti i veoma je značajan za lečenje obolelih od kancera štitaste žlezde. Ovaj jod je značajan jer se vezuje za zloćudne ćelije štitaste žlezde, zračenjem ih uništava i sprečava njihov dalji rast. Ostatak terapije koji se nije „vezao” izlučuje se iz organizma mokraćom, stolicom, pljuvačkom i znojem. Radionukleidna terapija potrebna je i bolesnicima koji imaju neuroendokrine tumore.

Stručnjaci su godinama apelovali da Beograd dobije „olovnu sobu”, a čak je pre pet godina u Klinici za endokrinologiju bilo pokušaja formiranja terapijskog bloka, taj posao nikad nije bio završen jer je za bilo potrebno oko 10 miliona dinara.

Institut za onkologiju i radiologiju Srbije je još 1957. krenuo sa primenom ove terapije, prvi u bivšoj Jugoslaviji, ali je ta praksa ukinuta 1994. godine.