Javni medijski servis – kako dalje i sa čim

Javni medijski servisi su bitan element svakog demokratskog društva, njihova odgovornost je da informišu, da budu kredibilni, pouzdani i nepristrasni izvori informacija, bez obzira na način njihovog finansiranja, poručeno je sa konferencije „Uloga i izazovi javnih medijskih servisa u Evropi – RTS i RTV pred novim početkom”, koja je održana u Galeriji Radio televizije Srbije. Konferenciju su organizovali RTS i RTV u saradnji sa ambasadama Švedske i Hrvatske, uz podršku Delegacije EU u Srbiji.

Direktor RTS-a Dragan Bujošević izjavio je da je, zahvaljujući Ministarstvu kulture i informisanja, neizvesno na koji način će se finansirati javni medijski servisi u Srbiji u narednoj godini.

On je izrazio nadu da će premijer Srbije Aleksandar Vučić ispuniti svoja obećanja u vezi sa finansiranjem Javnog servisa.

„Premijer je saopštio da će se RTS finansirati iz dva izvora. Jedan je kroz taksu, za koju je rekao da će biti 150 dinara i da će obezbediti siguran način naplate te takse. To je najbitnije. Drugi deo je iz budžeta. Taj neki iznos bi otprilike iznosio pola-pola”, naveo je Bujošević. On je kazao da se nada da će RTS uspeti da do 1. januara organizuje sistem pretplate.

Generalni direktor RTS-a je istakao da takse još nisu regulisane jer, kako je naglasio, očigledno da Ministarstvo kulture i informisanja nema razumevanja za to.
„Možda zato što nema i razumevanja za ulogu javnog medijskog servisa, jer je ministar kulture bio taj koji je rekao da bi možda trebalo napraviti referendum da li je nama potreban javni medijski servis. Tako bismo isto mogli da pravimo referendum da li nam je potrebna bolnica, vrtić ili škola”, ukazao je Bujošević, dodavši da ne postoji bolja reklama i potvrda za postojanje medijskih javnih servisa od rijalitija kakvi postoje u Srbiji.

Šef delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport naglasio je da bez obzira na to da li se javni medijski servisi u Srbiji naredne godine budu finansirali iz budžeta ili ne, neophodno je pronaći rešenje kojim bi se osigurala njihova nezavisnost. „U kom pravcu će Srbija krenuti zavisi od RTS i RTV i države Srbije. Moraćete da odmerite okolnosti imajući u vidu vašu ulogu branitelja kulture i prava nacionalnih manjina koje žive u Srbiji, jer su nacionalni mediji uzor drugim medijima”, naveo je Davenport.

Ambasador Hrvatske u Beogradu Gordan Markotić istakao je da je pitanje javnih medijskih servisa značajno u pogledu evropskih integracija, jer se pregovaračko poglavlje 23 bavi, između ostalog, slobodom medija.

„Javni medijski servis nije određen samo profitom već i pojedinim sadržajima kao što je obrazovanje. Jedino javni medijski servis to može raditi, a on mora da bude i glavni promotor temeljnih ljudskih prava”, dodao je on.

Govoreći o odnosu vlasti i Hrvatske radio televizije, on je ocenio da je HRT kritičkiji nego dve komercijalne televizije koje imaju nacionalnu frekvenciju, ali da zbog toga nije izložen pritiscima vlasti.

Ambasador Švedske u Beogradu Krister Asp smatra da je važno ne dozvoliti da javni medijski servis bude finansijski ugrožen jer bi onda, kako je naglasio, njegova uloga i funkcionisanje bili usmereni na komercijalizaciju. „Javni medijski servis je najbolji prijatelj svake nacije. On dopire do građana na svim nivoima društva”, poručio je ambasador Asp.