Saša zvani Žika

U subotu je RTS premijerno prikazao „Bez stepenika”, film u režiji Marka Novakovića, po scenariju Zorana Đikića koji je pre televizijskih gledalaca videla festivalska publika. Iako govori o poznim godinama Slaviše Petronijevića, profesora univerziteta u penziji, film tretira starost i bolest sa emocijom, a Vlastimir – Đuza Stojiljković je čak i one trenutke kada nemilosrdni Alchajmer počne da oduzima čoveku dostojanstvo, doneo sa iskrenom gospostvenošću koju je nemoguće odglumiti. Može se samo roditi sa njom.

Sasvim je sigurno da priču o tri generacije u istom domaćinstvu, koja je kod nas tako česta, a razlozi su surovo realni (vlasnik stana je najstariji u porodici, a penzija pokriva deo „režija”), drugačije shvataju u razvijenom svetu gde se pažnja ostarelom roditelju pokazuje tako što ga posetite ili pozovete na pečenu ćurku za Božić… Đuza Stojiljković je ovom ulogom dobio priliku da se na lep način oprosti od TV gledalaca koji su ga uvek voleli i koji ga više neće pamtiti kao prevaranta, grofa Tintoreta… Koliko smo puta čuli i pročitali da „nema malih uloga…” i retko kada je to bilo toliko upečatljivo kao u ulozi glumice u staračkom domu koju je maestralno odigrala Renata Ulmanski, koja novom stanaru doma, profesoru Petronijeviću, kaže – „Uvek se nađe neko da te dovede ovamo, a niko da te odvede…”

Emisija „Potrošački savetnik” je neiscrpni rudnik tema i dilema o kojima se malo zna i o kojima se još manje razmišlja, a toliko su bitne za svakodnevni život. U prošlom izdanju (nedelja, RTS 2, u 12.15) novinari su se bavili pitanjem koliko ima štetnih hemikalija u dečijoj odeći i otkrili frapantne podatke: istraživanja su pokazala da je manje opasnih materija u sastavu jeftine odeće za mališane proizvedene u Kini, nego u onoj koja se kupuje u skupljim prodavnicama i nosi etiketu poznatog brenda. Gledaoci su saznali da to nije nimalo naivno i da hemikalije izazivaju hormonalni poremećaj, loše utiču na reproduktivne organe i metabolizam. „Potrošački savetnik” i njegov autor Nenad Bumbić su primer da televizija ne treba samo da postavlja pitanja nego i da daje odgovore ili da nas nauči kako da ih sami potražimo.

Navikli smo da se po starom srpskom običaju zvanom „tuk na luk” kroji i programska šema pa televizije ne čuvaju svoje adute za „sušne termine”, nego ih emituju onda kad konkurencija ima nešto slično. Tako nedeljom u devet uveče RTS ima talenat šou „Ja mogu sve” a Prva „Nikad nije kasno”. Zašto ? Zato!

E, pa u tom „Nikad nije kasno”, gde je uslov da kandidat nije mlađi od 45 godina, svako od njih se prvo u kratkom prilogu predstavi, a onda izađe pred žiri koji ih po pravilu pita ono što su upravo rekli o sebi. Najčešće – „Kad ste počeli da pevate”? A zato niko raspričaniji od Saše Jakšića zvanog Žika iz Grand produkcije koji kaže kandidatu: „Nas dvojica smo prijatelji preko trideset godina. Kako se ti beše prezivaš?” Ako mu ranije nije polazilo za rukom da priča više od Saše Popovića, sad je nameran da voditeljki Dragani Katić preotme svaku minutu od emisije koju može. A može, je l’ je „funkcioner” u Grandu ili mačiji kašalj?