Borba protiv terorizma i druge bajke

Ako glasač Donalda Trampa strahuje za svoj život, neka batali duvan, vozi obazrivije, prestane da jede hamburgere, počne da se bavi sportom i izbaci sebi iz glave da je nošenje oružja njegovo osnovno građansko pravo. Od ovoga će nastradati daleko pre nego od terorizma.

On to ne zna jer vojsci, NSA, CIA i industriji naoružanja mnogo više odgovara da se iracionalno, panično plaši islamskih kamikaza. Pre nekoliko dana slušali smo republikance kako u TV debati ubeđuju javnost da samo što ih nije progutala ekstremistička zver. I vlada obećava još više oružja, vojnika, akcija i prisluškivanja u ratu protiv ovog neprijatelja. I sve to samo zato da bi se prikrilo da terorizam nije najveća pretnja po živote građana i da zapadnim vladama i njihovim islamskim saveznicima ni na kraj pameti nije da se terorizmom ozbiljno pozabave.

GULIVER I LILIPUTANCI: Od 2001. do 2013. u SAD je od terorizma poginulo 3.030 ljudi, uključujući katastrofalni 11. septembar sa 3.000 žrtava. Sa druge strane, svake godine u saobraćajnim nesrećama umre 37.000 ljudi, od srčanog udara, kao posledice sedenja i masne hrane – 610.000, a od pušenja 500.000. Svake godine 30.000 ljudi nastrada u oružanim sukobima koji nemaju veze terorizmom, uključujući porodično nasilje i masakre po školama, pri čemu su napadači legalno nabavili puške.

I pored toga što je Pentagon daleko najmoćnija vojska na svetu, koja je ove godine imala budžet od 600 milijardi dolara (veći od budžeta sledećih devet armija zajedno), javnosti se stalno predočava da u dronove, bombardere i baze treba ulagati još više, i to sve zbog strašnog neprijatelja koji nema ni avijaciju, ni brodove ni nuklearno oružje. Kao da nije jasno da se rat protiv terorizma ne može dobiti stranim vojnim intervencijama, što su na tragičan način pokazali i udari u Parizu i Kaliforniji!

Opasnost od napada, smatra profesor Stiven Volt, namerno se podgrejava u kuhinjama Pentagona, NSA i CIA, čije finansiranje direktno zavisi od prenaglašavanja rizika. Da su SAD ozbiljne u borbi protiv terorizma, konstatuje Volt, priznale bi da je Vašington stvorio ID invazijom na Bagdad i da su životi građana SAD ugroženi zbog načina na koji se Izrael ponaša prema Palestincima. Priznale bi i ulogu drugih saveznika – Turske, koja dozvoljava ID da preko njene teritorije švercuje borce i naftu, i Rijada, koja sa islamistima deli istu ideologiju, vehabizam. Da Saudijska Arabija stvarno želi da se obračuna sa ekstremistima, prestala bi da širom planete šalje radikalne klerikalce, koji u džamijama i medresama ispiraju mozak vernicima, pretvarajući ih u Bagdadijeve robove. Kada slušamo da Rijad i SAD kritikuju ID i prete joj uništenjem, to je kao da slušamo da narko-diler osuđuje narkomana i preti mu lečenjem. Rijad islamistima daje ideološku, pa i finansijsku podršku. SAD im svojom spoljnom politikom daju opravdanje – ID i Al Kaida mogu da tvrde da civile po kafićima ubijaju sveteći se Americi zbog mešanja po islamskom svetu.

HURIJE U DžENETU: Da ne bude zabune, i ovaj argument je zavaravanje. Organizatori i napadači 11. septembra bili su državljani Saudijske Arabije, zemlje koju SAD nikada nisu napale. Ako se islamistima ne sviđa što su američke baze u zemlji Meke i Medine, treba da to rasprave sa dvorom Sauda, a ne sa posetiocima koncerta u „Bataklanu”. Većina napadača u Parizu bili su ljudi rođeni i odrasli u Francuskoj koji nisu imali nikakve veze sa Sirijom. Konačno, ID kritikuje zapadni imperijalizam, a sama hoće da svoj kalifat proširi na sve teritorije koji su Arapi i Osmanlije držali za vreme islamskog imperijalizma, na vrhuncu moći, kada su u sastav njihovih carstava ulazili i hrišćanski Balkan i Španija. Šta tek reći o njihovoj moralnoj superiornosti nad dekadentnim Zapadom, kada u samoubilačke akcije kreću jer su im gazde obećale da će u raju uživati onako kako Zapadnjaci uživaju na zemlji.

Istina je da su se pridružili militantima u potrazi za smislom života i zbog osvete svetu kojem zavide i koji je sada moćan onako kako je nekada bio njihov kalifat. A šta je istina koju predsednički kandidati u SAD treba da saopšte uplašenim građanima? Surova je i, ukratko, glasi ovako:

Nećemo da se odreknemo stranih naftnih polja, uticaja na Bliskom istoku i saveznika koji potpiruju islamizam. Poslednjih 15 godina ubili smo nekoliko stotina hiljada muslimana. Vojna industrija finansira naše kampanje i moramo joj se odužiti kada dođemo na vlast. Dok se plašite neprijatelja, odobravaćete što novac trošimo na dronove umesto na škole. Vaš strah opravdava i to što prisluškujemo svoje i tuđe građane. Terorizam je mala cena, koju, istina, vi plaćate.