Борба против тероризма и друге бајке

Ако гласач Доналда Трампа страхује за свој живот, нека батали дуван, вози обазривије, престане да једе хамбургере, почне да се бави спортом и избаци себи из главе да је ношење оружја његово основно грађанско право. Од овога ће настрадати далеко пре него од тероризма.

Он то не зна јер војсци, НСА, ЦИА и индустрији наоружања много више одговара да се ирационално, панично плаши исламских камиказа. Пре неколико дана слушали смо републиканце како у ТВ дебати убеђују јавност да само што их није прогутала екстремистичка звер. И влада обећава још више оружја, војника, акција и прислушкивања у рату против овог непријатеља. И све то само зато да би се прикрило да тероризам није највећа претња по животе грађана и да западним владама и њиховим исламским савезницима ни на крај памети није да се тероризмом озбиљно позабаве.

ГУЛИВЕР И ЛИЛИПУТАНЦИ: Од 2001. до 2013. у САД је од тероризма погинуло 3.030 људи, укључујући катастрофални 11. септембар са 3.000 жртава. Са друге стране, сваке године у саобраћајним несрећама умре 37.000 људи, од срчаног удара, као последице седења и масне хране – 610.000, а од пушења 500.000. Сваке године 30.000 људи настрада у оружаним сукобима који немају везе тероризмом, укључујући породично насиље и масакре по школама, при чему су нападачи легално набавили пушке.

И поред тога што је Пентагон далеко најмоћнија војска на свету, која је ове године имала буџет од 600 милијарди долара (већи од буџета следећих девет армија заједно), јавности се стално предочава да у дронове, бомбардере и базе треба улагати још више, и то све због страшног непријатеља који нема ни авијацију, ни бродове ни нуклеарно оружје. Као да није јасно да се рат против тероризма не може добити страним војним интервенцијама, што су на трагичан начин показали и удари у Паризу и Калифорнији!

Опасност од напада, сматра професор Стивен Волт, намерно се подгрејава у кухињама Пентагона, НСА и ЦИА, чије финансирање директно зависи од пренаглашавања ризика. Да су САД озбиљне у борби против тероризма, констатује Волт, признале би да је Вашингтон створио ИД инвазијом на Багдад и да су животи грађана САД угрожени због начина на који се Израел понаша према Палестинцима. Признале би и улогу других савезника – Турске, која дозвољава ИД да преко њене територије шверцује борце и нафту, и Ријада, која са исламистима дели исту идеологију, вехабизам. Да Саудијска Арабија стварно жели да се обрачуна са екстремистима, престала би да широм планете шаље радикалне клерикалце, који у џамијама и медресама испирају мозак верницима, претварајући их у Багдадијеве робове. Када слушамо да Ријад и САД критикују ИД и прете јој уништењем, то је као да слушамо да нарко-дилер осуђује наркомана и прети му лечењем. Ријад исламистима даје идеолошку, па и финансијску подршку. САД им својом спољном политиком дају оправдање – ИД и Ал Каида могу да тврде да цивиле по кафићима убијају светећи се Америци због мешања по исламском свету.

ХУРИЈЕ У ЏЕНЕТУ: Да не буде забуне, и овај аргумент је заваравање. Организатори и нападачи 11. септембра били су држављани Саудијске Арабије, земље коју САД никада нису напале. Ако се исламистима не свиђа што су америчке базе у земљи Меке и Медине, треба да то расправе са двором Сауда, а не са посетиоцима концерта у „Батаклану”. Већина нападача у Паризу били су људи рођени и одрасли у Француској који нису имали никакве везе са Сиријом. Коначно, ИД критикује западни империјализам, а сама хоће да свој калифат прошири на све територије који су Арапи и Османлије држали за време исламског империјализма, на врхунцу моћи, када су у састав њихових царстава улазили и хришћански Балкан и Шпанија. Шта тек рећи о њиховој моралној супериорности над декадентним Западом, када у самоубилачке акције крећу јер су им газде обећале да ће у рају уживати онако како Западњаци уживају на земљи.

Истина је да су се придружили милитантима у потрази за смислом живота и због освете свету којем завиде и који је сада моћан онако како је некада био њихов калифат. А шта је истина коју председнички кандидати у САД треба да саопште уплашеним грађанима? Сурова је и, укратко, гласи овако:

Нећемо да се одрекнемо страних нафтних поља, утицаја на Блиском истоку и савезника који потпирују исламизам. Последњих 15 година убили смо неколико стотина хиљада муслимана. Војна индустрија финансира наше кампање и морамо јој се одужити када дођемо на власт. Док се плашите непријатеља, одобраваћете што новац трошимо на дронове уместо на школе. Ваш страх оправдава и то што прислушкујемо своје и туђе грађане. Тероризам је мала цена, коју, истина, ви плаћате.