HDZ ipak u vlasti

Serijal obrta i spletki na političkoj sceni Hrvatske završen je posle mesec i po dana. Država je dobila mandatara i jedva se, u poslednjem trenutku, posle produžetaka, iskobeljala iz kandži vanrednih parlamentarnih izbora.

Most i Domoljubna koalicija okupljena oko opozicionog HDZ-a predsednici Kolindi Grabar Kitarović predstavili su nestranačku stručnu ličnost – Tihomira Oreškovića, diplomiranog hemičara i donedavno prvog čoveka „Plive”.

O ministarstvima i definisanju njihovog broja, nije se, kažu Tomislav Karamarko i Božo Petrov, govorilo, ali je, tvrde, sigurno da će potpredsednici biti jake stranačke osobe. Čelnici Mosta i HDZ-a podvukli su da imaju potrebnih 76 potpisa saborskih zastupnika (sumnjalo se da će do tog broja doći), ali su odbili da kažu koja će biti njihova uloga u vlasti i ko će biti potpredsednik vlade.

Lideri su na zajedničkoj konferenciji naveli da je ovo veliki pomak u političkom životu zemlje, jer su se dogovorili da nijedan od njih ne bude mandatar (iako se čak i juče spekulisalo da je to Božo Petrov) već da to bude nestranačka osoba.

Priupitan da li je možda to i problem – da na najvažniju funkciju u državi stupa osoba bez političkog legitimiteta i iskustva – Karamarko je uzvratio: „A šta znači to iskustvo u ovom trenutku, kada 100.000 ljudi odlazi iz Hrvatske? Premijer je na čelu tima, a oko sebe ima potpredsednike, ministre, celu mašineriju.” Opravdavajući predloženog mandatara, Karamarko je najavio da će mediji uskoro dobiti radnu biografiju jednog od najbolje pozicioniranih poslovnih ljudi. 

I tako je misterija rešena, ali je dan odluke – vrhunac – protekao mirnije nego prethodnih pet dana. Verovatno je javnost, umorna od obrta, optužbi, spletki, dogovora i raskida, koji su se nizali iz časa u čas, jedva zainteresovano čekala proglašenje mandatara. Kada je šefica države u utorak veče još jednom rekla: „Sutra je dan D ili raspisujem izbore”, i ta pretnja je izgubila oštrinu.

Zapravo, javnost se, više čak ni krijući, radovala izborima kao jedinom poštenom rešenju. Ali nisu ih dobili.

Dan odluke osvanuo je ispred predstavništva Mosta uz upaljenih 15 crvenih lampiona pored plastične stolice. Karamarko i Petrov su noć pre predsednici pokazali da imaju 78 potpisa – 63 Domoljubne koalicije i 15 Mosta.

Bilo je minulih dana zaista uzbudljivih, iskreno romantično-patetičnih scena. Pomno je propraćeno Karamarkovo istupanje iz dogovora sa Mostom i SDP-om. Ostavljeni, Zoran Milanović i Božo Petrov činilo se da rade u interesu svih, kako bi satrli i pomisao o vanrednim izborima i narodu dali mandatara, oličenog, po „lepom Zokiju”, upravo u čelniku Mosta.

Ali strpljenju je došao kraj kada je u utorak, umesto dogovora, potencijalni premijer Petrov raskinuo saradnju sa Milanovićem jer je ovaj „šarao” – i to previše. Posle tvrdnje Karamarka da ga je Milanović bukvalno navukao da odustane od dogovora sa Mostom, predlažući mu da zajedno istupe i predlože izbore, a potom potpisao pomenuti dogovor, do juče aktuelni premijer je, tvrdio je Petrov, smestio i njemu.

Naizgled nikad bliži dogovoru (SDP je Mostu nudio sedam ministarstava i premijera), ljutito su se razišli u utorak, posle četvrtog kruga konsultacija kod šefice države.

Tada je čelnik Mosta tražio Kolindi 24 sata kako bi postigao dogovor sa HDZ-om o novoj vladi. Pretnju izborima predsednica je odgodila i dala im šansu, čime je Milanović postao najveći gubitnik minulih dešavanja. 

Istina, sebe ne bi definisao tako, već je, upitan da li se pomirio s porazom, rekao: „Nikada se nije dogodilo da nisam spreman na borbu.”

Milanović je odluku o nestranačkoj ličnosti za mandatara ocenio opasnom za demokratiju.

„Opasno je da se na takav način donose odluke o najvažnijoj funkciji u državi. Kad je rezultat tesan, imamo ljude koji su spremni na sve”, ocenjuje šef SDP-a.