Ako EPS naplati dugove, struja ne mora da poskupi

U Memorandumu sa MMF-om jasno je navedeno da će struja poskupeti u maju 2016. godine i da, ukoliko bude neophodno, dodatno cenovno usklađivanje nastupi i 2017. godine. Kako piše u ovom dokumentu cilj je da se cena električne energije približi tržišnoj. Zvaničnih najava o poskupljenju za sada još nema. I ove godine državni zvaničnici su oklevali da građanima saopšte vest da će struja poskupeti, ali poskupljenje nisu mogli da odlože. Prvobitno u Memorandumu je pisalo da će struja poskupeti 1. aprila 2015. godine. Državni zvaničnici su prvo tu vest demantovali i mesecima odlagali rast cena struje. Konačno to se dogodilo 1. avgusta kada je struja poskupela 12 odsto.

Kada bi Elektroprivreda Srbije mogla da naplati sve dugove od velikih industrijskih potrošača (prema raspoloživim podacima EPS snabdevanja privreda duguje 165 miliona evra) kao i potraživanja s KiM gde se struja ne plaća od Drugog svetskog rata, ali i svu kradenu struju, ne bi bilo potrebe za bilo kakvim poskupljenjem iako to predviđa Memorandum s MMF-om za narednu godinu, kaže prof. Branko Kovačević, predsednik Nadzornog odbora EPS-a.

– Odluku o tome da li će struja naredne godine poskupeti ili ne, doneće vlada s Ministarstvom energetike na šta saglasnost daje Agencija za energetiku. EPS se za to mnogo ne pita, pa je to razlog zbog kog se na Nadzornom odboru o tome nije ni razgovaralo, kaže on.

Razlog više da vlada ne postupi po Memorandumu je i činjenica da struja za poslednju deceniju nije bila jeftinija na Berzi nego što je to sada. I ne samo to, činjenica da je vlada odbila i ove godine da poveća cenu struje onoliko koliko je to MMF tražio od nje, pa isto može uraditi i naredne godine.

– MMF je zahtevao duplo veće poskupljenje od onog koje je utvrđeno. Vlada se, za razliku od MMF-a, rukovodila budžetom građana, kategoričan je naš sagovornik.

Ukoliko struja i bude poskupljivala naredne godine glavni razlog će biti ulaganje EPS-a u ekologiju i novu tehnologiju za proizvodnju električne energije.

– Sadašnji način proizvodnje struje iz lignita štetan je za životnu sredinu. To iziskuje nova i skupa ulaganja u zaštitu životne sredine, što će EPS morati da plati iz veće cene struje, jer će sam način proizvodnje biti skuplji nego što je to sada, objašnjava Kovačević.

Gorući problem EPS-a u ovom času je višak zaposlenih koji moraju da napuste EPS u 2016. godini, kaže on i dodaje da je to razlog zbog kog se gotovo svakodnevno razgovora sa sindikatima.

Nadzorni odbor, kako se saznaje, skinuo je nedavno s dnevnog reda dugoročni plan poslovanja EPS-a, jer je njime bilo predviđeno gašenje elektrana i otpuštanje, i to bez znanja sindikata i NO.

Trgovci strujom se slažu da struja s ovakim berzanskim cenama ne mora da poskupi, tim pre što se očekuje da i naredne cele godine bude ispod 41 evro za megavat.

To može biti argument i vlade da odbiju zahtev MMF-a da struja u 2016. poskupi, kaže naš izvor i dodaje da je, kada je pre pola godine analizirao cenu kilovata za domaćinstva s prosečnom potrošnjom, računica pokazala da je cena struje za 30 odsto bila niža od tadašnje tržišne cene( u međuvremenu je struja poskupela). To je glavni razlog zbog čega nijedno domaćinstvo u Srbiji nije tokom godine promenilo snabdevača, nego i dalje svi kupuju struju kod EPS-a.

S obzirom na to da je cena megavata na Berzi sada 45 do 46 evra, a da je pre sedam, ili osam godina bila 90 do 93 evra, preračunato u kilovate, bez mrežarine, struja bi za domaćinstva koštala 0,46 evrocenti, što u ovim okolnostima nije daleko od tržišne cene, tvrdi isti izvor.

Stručnjaci kažu da je razlog zbog kog MMF i Svetska banka potenciraju na tržišnoj ceni struje u Srbiji kako bi došle njihove energetske kompanije da ovde rade i zarade, jer po ovim cenama za to nemaju računicu. EPS je i dalje bez konkurencije.