Ekonomija overava političke odluke

Kako je u mom zavičaju – pitam predsednika Privredne komore Kosova Safeta Grdžaliju na početku razgovora za „Politiku”. Dole, kaže, mnogima nije dobro. Mnogima nije dobro ni ovde u Beogradu, odgovaram, a tek onima južnije… Sreo se pre tri godine u Briselu sa Željkom Sertićem, tadašnjim predsednikom Privredne komore Srbije. Nije im bilo teško da se slože da Srbi i Albanci odavno nemaju vremena za „ćorava posla”. One koji žive od svog rada nikada nije trebalo ubeđivati da od naopake politike nema vajde.

Dve komore su rešene da stalno podsećaju svoje političare na tu staru istinu.

– Započeto sa Sertićem, nastavljam sa Markom Čadežom, sadašnjim predsednikom PKS – kaže Grdžaliju. – Ne smeta nam što nismo originalni. Ovakvim razgovorima, koji ruše sve prepreke slobodnoj trgovini i privređivanju, davne 1957. počelo je stvaranje Evropske unije. Naša je namera da se ispravnost političkih odluka overava pečatom ekonomije.

Trgovina je kao voda, kaže naš sagovornik, ne da se zaustaviti, ona uvek nađe put. „Kad je već tako, bolje je da joj ne smetamo i da bude legalna.”

Od tog prvog susreta predsednika dva udruženja privrednika u Briselu dosta je urađeno, ali ovaj posao će potrajati. Predstavnici više od 70 vodećih kompanija u regionu sastali su se prvi put 9. maja u organizaciji dve komore u Gračanici. Drugi poslovni forum je početkom ove nedelje u Beogradu okupio predstavnike više od 150 kompanija.

– Uspostavljene ekonomske veza su uslov naše integracije u Evropsku uniju i najefikasniji lek za sve naše teške muke, kao što su nezaposlenost, socijalne napetosti, odlazak mladih ljudi – ukazuje Grdžaliju. – Zato nam je EU stavila u zadatak da uspostavimo ekonomsku saradnju, da sami sebi pomažemo. Da uspostavimo slobodnu trgovinu, ali i više oblike saradnje. Jedino uspostavljanjem međusobnih veza možemo da ubedimo sve ostale u EU da smo zaista spremni da sarađujemo i sa onima koje mnogo manje poznajemo.

Dve komore upravo otklanjaju sve što smeta trgovini i udruživanju kompanija, a kad se ispreči politika – zahteva se da prepreke takve prirode rešavaju političari.

– Sramota je da roba i ljudi na prelazima čekaju po pet sati. To je stravična slika odnosa Beograda i Prištine – smatra naš sagovornik.

Privrednici se sa tim ne mire, a komore nastoje da se stvari menjaju, pomoći će i EBRD.

– Niko od nas ne traži da se volimo, kao što se svi ne vole ni u EU, ali možemo da budemo poslovni partneri – ubeđen je Grdžaliju.

– Naše ekonomske veze ne smeju da se svode samo na prodaju i kupovinu, nego da naši poslovni ljudi imaju zajednička preduzeća kako bi nastupali na trećim tržištima. Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Kazahstanom, Belorusijom, Turskom, ona mora biti strateški partner privrednika na Kosovu. Takva saradnja je moguća u građevinarstvu, energetici, IT sektoru, obrazovanju... Predstoje nam velika ulaganja u obnovi i izgradnji infrastrukture. Zašto da te velike poslove ne dobiju konzorcijumi naših kompanija, da rade naši ljudi?

Grdžaliju podseća da mnoga preduzeća iz centralne Srbije na Kosovu plasiraju značajan deo svoje proizvodnje.

– Takvim preduzećima se isplati da svoju robu proizvode u svojim pogonima koje bi izgradili na Kosovu u Gračanici ili u Štrpcu.

 – Za to postoje ekonomski razlozi, ali ne treba zanemariti ni onu socijalnu stranu takvog poslovnog poduhvata, ljudi bi tamo dobili posao. Razgovaraćemo u srpskim opštinama da pripremimo uslove za takva ulaganja, računajući i na sredstva fondova EU.

Na pitanje šta će biti sa Brezovicom, kaže da je čuo da francuski investitor kasni. Veruje da će se ipak sve dobro završiti. Ubeđen je da će ulaganje 400 miliona evra u novo skijalište biti dobro za Srbe u Siriničkoj Župi i za ostale koji žive tamo.

Drugi grade auto-puteve na sprat, kaže, a mi ne koristimo ni ono što imamo.

– Auto-putem smo se povezali sa Tiranom i Dračem, ali taj put će dobiti na punom značaju kada bude vodio i ka Nišu. Hoćemo strane investitore, a nemamo put Beograd–Kraljevo–Mitrovica–Priština–Skoplje. S naše strane treba izgraditi još sedamnaest kilometara auto-puta do Merdara, a ja verujem da će auto-put Niš–Merdare biti gotov za dve godine. Naše komore sada rade na tome da se uspostavi železnički, poštanski i vazdušni saobraćaj–  kaže Grdžaliju.

On tvrdi da se glasovi dve komore čuju mnogo dalje od Beograda i Prištine. Dosežu do Brisela, Berlina, Vašingtona...

Evropska unija je obećala da će pomoći. Na avgustovskom samitu EU o zapadnom Balkanu u Beču, čulo se da će ujedinjena Evropa podržati sa 600 miliona evra energetske, saobraćajne i železničke projekte u regionu. Potvrđena su 24 projekta, koji će biti realizovani narednih godina u vrednosti od oko 7,7 milijardi evra da bi se postigao rast bruto BDP-a od jedan odsto godišnje. Cilj je da se u narednih 15 godina otvori 200.000 novih radnih mesta.

U Tom paketu je i auto-put Niš–Priština–Drač. 

Šta je urađeno

Do sada je dogovoreno da obe strane prihvataju rezultate ispitivanja robe koje obavljaju akreditovane laboratorije. Razmenjuju se informacije, naročito o bonitetu kompanija. Regulisana su i pitanja arbitraže u slučajevima sporova između kompanija. Dogovoreno je i

priznavanje licence za plasman lekova i medicinskih sredstava. Usaglašeni su fitosanitarni sertifikat koji se primenjuje i služi kao model za usaglašavanje ostalih sertifikata.

Pri kraju je usaglašavanje veterinarskog sertifikata (52 obrasca).

Očekuje se da će se do kraja decembra usaglasiti sertifikati za promet živih životinja, do kraja januara 2016. za mleko i mlečene proizvode, dok bi do kraja marta naredne godine trebalo da budu primenjivani i ostali sertifikati. Od carinskih službi se očekuje da ubrzaju procedure, primenom novih tehnoloških rešenja, kako bi se smanjile gužve na administrativnim prelazima.