Četvrtak, 29.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
PUTEVI AMERIČKOG NOVCA U SRBIJI

Kome stižu dolari

U poslednjih devet godina u naš nevladin sektor stiglo je oko 35 miliona dolara – Pare 39 američkih fondacija uplaćene na 295 ovdašnjih adresa

Savet Vlade Srbije za borbu protiv korupcije tvrdi ovih dana u izveštaju o modelima uticaja države na medije da vlast sedmu silu pokušava da drži u šaci kroz oglašavanja. I dok naša javnost bruji o značaju što transparentnijeg trošenja javnog novca („Srbija gas“ i „Telekom“ odbili su da dostave tražene podatke), o donacijama iz inostranstva samo se šapuće. Oni koji se ''drznu'' da govore o finansiranju nevladinog sektora, poput „Politike“, bivaju optuženi da „otvaraju stare rane“, da podstiču podele na strane plaćenike i patriote itd. U demokratskom društvu, međutim, podaci o tome ko i za šta dobija budžetska sredstva moraju biti transparentni, a ne bi smelo ni da se skriva koje se ustanove i organizacije, iz kojih razloga i u kojem obimu, finansiraju iz stranih fondova. Samo na taj način moguće je objektivno sagledati njihov rad i značaj.

Prema saznanjima ''Politike'' u poslednjih devet godina u naš nevladin sektor stiglo je oko 35 miliona dolara od organizacija registrovanih u SAD. To su podaci sa Fondacija centra, ustanove čiji se portal smatra najažurnijom bazom podataka o uplatama američkih fondacija ka ostatku sveta. Parnje su došle od 39 američkih fondacija, a u Srbiji su dolari raspodeljeni na adrese 295 organizacija i ustanova. Najviše novca uplaćeno je civilnom društvu, ali neki od grantova rezervisani su za medije, Novosadski i Beogradski univerzitet, Crveni krst, kao i za Društvo sudija Srbije (43.000 dolara) i Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca (57.700 dolara).

Sjedinjene Američke Države i tokom hladnog rata finansirale su razne strane umetničke i političke pokrete, a izbio je skandal tek kad je otkriveno da je Centralna obaveštajna agencija (CIA) direktnim uplatama finansirala sindikate, umetničke i studentske pokrete, medije... Sa tom praksom se posle prestalo, ali Amerika nije želela da se odrekne uticaja na javno mnjenje i posrednog učešća u političkom i javnom životu drugih zemalja. Podrška poželjnim organizacijama i ličnostima je nastavljena, samo mnogo elegantnije. Početkom osamdesetih godina, za vreme predsedničkog mandata  Ronalda Regana, osnovana je nevladina organizacija Nacionalni zadužbinu za demokratiju (NED, National Endowment for Democracy) koji i dalje prima značajne dotacije iz američkog budžeta. Preko NED-a nastavljeno je podržavanje i uticaj na intelektualce, umetničke pokrete, opozicione političke opcije i razne nevladine organizacije u drugim državama. Samo se za Nacionalnu zadužbinu za demokratiju iz američkog budžeta godišnje izdvaja oko 30 miliona dolara. 

Značajnu ulogu u finansiranju civilnog društva širom sveta imaju i druge američke fondacije poput Čarls Stjuart Mot-a, Fonda Rokfeler, Soroševog Fonda za otvoreno društvo…

Sve te fondacije značajnim sredstvima doniraju nevladin sektor u Srbiji, podaci su američkog Fondacija centra.

Fond za humanitarno pravo, čiji je osnivač Nataša Kandić, prima najviše novca od američkih fondacija. U poslednjih devet godina ova organizacija  dobila je 3,78 miliona dolara. Fond je dobijao novac kroz 23 granta od njujorškog Fonda za otvoreno društvo Džordža Soroša, Čarls Stjuart Mot-a, Fondacije braće Rokfeler, Oak fondacije ( čije je osnivač bilioner Alan Parker)...

FHP je 2011. godine dobio 1,4 milina dolara

kao ''institucionalnu podršku za promovisanje pravde, odgovornosti u kršenju ljudskih prava i ratnih zločina u Jugoslaviji''.

Godinu dana ranije, ova organizacija dobila je 490 hiljada dolara gotovo za istu namenu od Oak fondacije Alana Parkera,( obezbeđivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava u post-jugoslovenskim sukobima i delovanje kao subjekta pomirenja). Fondacija Rokfeler uplaćivala je ovoj organizaciji i sredstva za uobičajenu podršku delovanju (180 hiljada dolara 2011. godine), kao i Čarls Stjuart Mot u nekoliko navrata, Sigrid Rauzing trust (160 hiljada dolara 2011. godine, a naredne dve godine po 158 hilj dolara...). Iz podataka se da zaključiti da je novac neretko stizao na adresu Fonda bez postojanja konkretnog projekta kojeg bi trebalo ostvariti. Tako je i Beogradski fond za političku izuzetnost 2006. godine dobio 300 hiljada dolara od Fonda braće Rokfeler kao „podršku radu“. U iste svrhe  sledeće godine im je uplaćeno 200 hiljada dolara od Čarls Stjuart Mota.

Po značajnim svotama koje dobija iz SAD-a, rame uz rame sa Fondom za humanitarno pravo nalazi se srpski ogranak Fonda za otvoreno društvo Džordža Soroša. U poslednjih devet godina primio je 3,72 miliona dolara od njujorške centrale Fonda za otvoreno društvo.

Osim ovih organizacija dobro poznatih javnosti, u vrhu liste primalaca američkih donacija nalazi se Trag fondacija. Iako šira javnost za nju jedva da je čula, ova organizacija od 2006. godine dobila je donacije vredne 3,3 miliona dolara. Trag se nekada zvao Balkanski fond za lokalne inicijative. Bavi se, kako kažu, aktivnim uključivanjem građana i građanki u društvene promene. Član Upravnog odbora je Biljana Stepanović, jedna od direktorki nekadašnjeg magazina Ekonomist koji je bio u prikrivenom vlasništvu Božidara Đelića. Ova organizacija jedna je od retkih koja svake godine na svom portalu objavljuje detaljne finansijske izveštaje sa navedenim prilivima od donatora, pregledom priliva i odliva novca.

U javnosti se retko pominje i Rekonstrukcija ženski fond koji je od 2006. godine primio 1,5 miliona dolara od fondacija iz SAD-a. Ova organizacija osnovana je 2004. godine s misijom da održi feminističku platformu protiv rata, nacionalizma, nasilja nad ženama i diskriminacije. U Upravnom odboru su Staša Zajović, predstavnica Žena u crnom, Snježana Milivojević, profesor Fakulteta političkih nauka i Svenka Savić sa ženskog studija i istraživanja iz Novog Sada.

Nemali novac stiže i Inicijativi mladih za ljudska prava (1,17 miliona dolara), Beogradski fond za političku izuzetnost (984 hiljade dolara), Građanske inicijative (846 hiljada dolara), Žene u crnom (576 hiljada dolara)...

Donacije za anonimog primaoca

Američki donatori ponekad uplaćuju novac anonimnim primaocima čija adresa, oblast delovanja ili kontakt nisu objavljeni na sajtu Fondacija centra. Tako je anonimni primalac iz Srbije dobio više od 200 hiljada dolara tokom 2012. i 2013. godine. Uplate su bile od Vikimedija fondacije, a kroz navođenje svrhe može se zaključiti da su najverovatnije povezane sa sajtom Vikimedija Srbija. Tom anonimnom primaocu kalifornijski Fond srcem i rukom uplatio je 15.500 dolara za nvo sektor, ma koliko to čudno i uopšteno zvučalo.

Kanvas dobio milion dolara da promoviše mir u Siriji

Centar za nenasilnu akciju (Kanvas) Srđe Popovića na četvrtom je mestu po donacijama iz SAD-a. U njihovom je slučaju neobično to  da im sve donacije stižu od Fondacije belgijskog kralja Boduena, tačnije od njujorškog ogranka ove organizacije. Centar za nenasilnu akciju dobio je od ove organizacije, od 2009. do 2014. godine, 2,7 miliona dolara. U Kanvasu ističu da ne kriju da sarađuju sa američko-belgijskom fondacijom, što se može videti i na njihovom sajtu.

Pre godinu dana uplaćeno im je pola miliona dolara za promociju demokratije, ljudskih prava i treninge nenasilnog aktivizma u Egiptu. U Kanvasu kažu da je reč o obrazovnim projektima čiji je cilj podrška civilnom društvu koje se u ovoj državi veoma brzo razvija, kako ističu.

Godinu dana ranije, prema podacima američkog Fondacija centra, Popović je istu svotu novca dobio za promociju nenasilnih društvenih promena u Siriji i Mjanmaru. U  Kanvasu navode da je reč o pionirskom projektu koji je za cilj imao pomoć aktivistima civilnog društva. Kanvas je od belgijskog kralja novac dobijao za radionice i seminare (2009. godine 300.000 dolara, dve godine kasnije pola miliona dolara, a 2012. godine gotovo isto toliko).

Komentari35
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.