Hrvatske rakete i srpski odgovor

Da li je, na ekonomski iscrpljenom Balkanu dve decenije posle ratova, na pomolu trka u naoružanju? Namera Hrvatske da nabavi višecevne raketne bacače MLRS M270, potencijalnog dometa do 300 kilometara, najavljena u tamošnjim medijima minule jeseni, podstakla je Srbiju i BiH da razmišljaju o nabavci adekvatnih oružja. Premijer Aleksandar Vučić juče je, ovim povodom, rekao da će Srbija morati da odgovori na naoružavanje Hrvatske.

– Srbija ima svoju želju, a to je da bude vojno neutralna, To je naša želja, imamo skupštinsku deklaraciju, tako se ponašamo. Ne mešamo se u to što druge zemlje žele da rade, ne osećamo po tom pitanju ugroženost, ono gde smo mi osetili probleme za nas, o čemu smo razgovarali sa našim partnerima u Moskvi, dakle, to je bio slučaj kada su neke zemlje počele da naručuju balističke rakete koje se nalaze nama u okruženju, i u tom trenutku mi smo rekli, znate, mi na „pancir” haubice imamo čime da odgovorimo, odbranićemo se, za „patrije” tog i tog tipa, imaćemo „lazare” u serijskoj proizvodnji, ne brinemo, ali ne znam zašto bi neko u našem regionu uzimao balističke rakete, i verujem da ćemo u budućnosti razgovarati o tom pitanju, ili će oni odustati od toga, ili ćemo mi morati da pronađemo odgovor i na to. Ali svako bira svoju sudbinu, svako ima pravo da donosi svoje odluke. Srbija je donela svoju odluku, i Srbija se svoje odluke, kao što vidite, vrlo čvrsto, vrlo ozbiljno, i rekao bih veoma pošteno i odgovorno drži – izjavio je Vučić u intervjuu „Sputnjiku”.

Hrvatska namera da se naoruža, kao i ranije najave iz Srbije da će se odgovoriti na taj izazov, zabrinula je Bakira Izetbegovića, člana predsedništva BiH i lidera SDA.

– Mislim da nije dobro da zemlje koje imaju ekonomske probleme troše stotine miliona u te svrhe i da nas, na kraju krajeva, sve nateraju na takvu trku. Preče je da se ulaže i visoku tehnologiju, industriju, poljoprivredu, infrastrukturu, da bi se zaposlili mladi ljudi nego kupovati avione i rakete za destrukciju. Ako nastave, moraće se i BiH u to uključiti, ali mi je žao da trošimo sredstva na te stvari – rekao je Izetbegović za sarajevsku televiziju „Hajat”.
Hrvatska je, kako su objavili tamošnji mediji, tražila od SAD, kao donaciju, 16 samohodnih lansera MLRS (Multiple Launch Rocket System) M270. Reč je o višecevnom bacaču raketa kalibra 240 mm, u osnovnoj varijanti dometa 40 kilometara ali i uz mogućnost lansiranja odgovarajućih balističkih raketa dometa 300 kilometara, što je mogućnost koja je zabrinula zemlje u okruženju. Terijski gledano, ovim raketama mogla bi da se „pokrije” skoro cela Srbija. Ipak, remont tih, polovnih, sistema kao i rakete hrvatska bi platila i to ne bi bilo jeftino – radi se o višemilionskom dolarskom iznosu, zavisno od toga šta se sve dogovori.
Srbija takvo naoružanje nema, ali se još od vremena uoči NATO agresije priželjkuje ruski PVO sistem S-300 koji je Rusija, inače, pre nekoliko ovih dana besplatno ustupila Kazahstanu sa kojim ima ugovor o jedinstvenoj PVO. Čak i danas se špekuliše o nabavci S-300 za potrebe PVO Srbije. Teoretski, savremene verzije ovog sistema, mogle bi da se koriste i kao protivraketna odbrana. U praksi, obaranje balističkih raketa isprobano je u Prvom zalivskom ratu 1991. kada je američki sistem „patriot” štitio Izrael od iračkih balističkih ratekla „skad”. Uprkos slavodobitnim izveštajima, kasnije se ispostavilo da ta odbrana i nije bila baš tako efikasna, što nije pokolebalo SAD da zadrže i usavrše „patriot” koji danas NATO saveznici drže na položaju u Turskoj, uz granicu sa Sirijom. Dobru odbranu od raketa stvorio je Izrael, uspešno obarajući rakete koje se povremeno ispaljuju sa pojasa Gaze.