Šta će Zagrebu rakete

Možda će SAD zaista donirati Hrvatskoj 16 višecevnih raketnih bacača M-270 kalibra 240 mm sa mogućnošću da se iz njih ispaljuju i rakete kalibra 300 mm, ali to svakako neće bitno promeniti vojni odnos snaga na Balkanu. Doduše, donacija bi izazvala određena pitanja, jer bi to bila i vojna poruka SAD Srbiji. No, pošto mi imamo sa SAD odlične vojne odnose, stalno sa njima vežbamo, a i pobratili smo se sa Nacionalnom gardom Ohaja, možda i nama stigne od Amerikanaca neka vojna donacija. Recimo, u vidu polovnih aviona F-16, ili nekih polovnih helikoptera, kamiona, a ne samo „hamera“. Ako ništa od toga ne stigne u Srbiju, a stigne u Hrvatsku, biću slobodan da zaključim da Amerikanci više vole Hrvate nego Srbe. Gle čuda. Šalu na stranu, nije prvi put da hrvatski tisak lansira bombastične najave u vojnoj sferi. Sećam se da su pre „Oluje“ tvrdili kako imaju PVO raketni sistem S-300, čak su ga na kamionu i provozali na paradi na Jarunu, a posle se ispostavilo da imaju samo onu cev za lansiranje, koja može da se napravi i u zanatskoj radionici, ali da nemaju rakete. Odnosno da imaju hardver, ali ne i softver. Posle se to zaboravilo jer su u „Oluji“ pobedili Srbe u Krajini. A u ratovima se pamti samo pobeda.

Ako SAD, dakle, prodaju Hrvatskoj verziju rakete od 300 mm i sa dometom od oko 300 km, onda je naše  pitanje: na koga bi Hrvatska uperila takve rakete? Na Mađarsku, Sloveniju, ili Republiku Srpsku? Ili protiv Srbije? Protiv saveznika u NATO-u sigurno neće biti. Lokacije tih lansera, ako stignu u Hrvatsku, otkriće i moguće ciljeve. Ne mogu se gađati raketom dometa 300 km ciljevi u Srbiji iz okoline Zagreba. Ako bi te rakete mirnodopski bile locirane u području Županje, Vinkovaca, ili najdalje oko Slavonskog Broda, onda bi bilo sasvim jasno koji su im ciljevi. Ali onda od stabilizacije na Balkanu nema ništa.

Koji su mogući odgovori Srbije na eventualne rakete dometa 300 km iz Hrvatske? Srbija može svojom avijacijom, koja je superiorna u odnosu na hrvatsku, u slučaju bilo kakvog oružanog sukoba, vrlo brzo da neutrališe raketnu pretnju iz komšiluka. Srbija može i vrlo brzo da poveća domet svojih višecevnih raketnih bacača „orkan“ kalibra 262 mm sa 50 km na 100 km. Kompanija „EdePro“ iz Beograda već sada ima razvijen projekat za raketu kalibra 200 mm i dometa od preko 200 km. Srbija može da kupi, ili dobije iz Rusije, razne verzije balističkih raketa tipa „skad“ dometa od preko 300 km. Nisu to precizne rakete, mogu da pogode fudbalski stadion, ali nisu ni skupe. Za pretnju strateškog odvraćanja sasvim dovoljne. Srbija može da kupi slične rakete i u Kini, i tamo su vrlo jeftine. Kako sve to dopremiti do Srbije, pitaće skeptici? Postoje veliki trasportni avioni, a postoji i međunarodni plovni put Dunavom. Sve se može kada se hoće.

Ipak, samo neodgovorni ljudi bi se u Hrvatskoj prihvatili posla nabavke raketa dometa od 300 km. To pokazivanje mišića automatski bi moralo da izazove odgovore. Kome sve to treba u ovakvoj ekonomskoj situaciji. Šta to treba Hrvatskoj? Ušla je u EU i u NATO, rešila srpsko pitanje onako kako je rešila, zaokružila avnojevske granice bez avnojevskih principa. I šta bi još više?