Velika tajna „Prazne četvrti” Arabije

Peščane dine visoke 250 metara kreću se brzinom od 30 kilometara na sat. Na terenu površine 650.000 kvadratnih kilometara (većem od teritorija Francuske, Belgije i Holandije zajedno) nema nijednog jedinog stalnog ljudskog naselja. U zoni avetinjske tišine, metalna šipka na dva prazna bureta nafte jedini je improvizovani granični prelaz između Omana i Saudijske Arabije, usred Rub el Halija, najveće i najnegostoljubivije peščane pustinje na svetu, koja se prostire teritorijama Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Omana i Jemena.

Ovih dana ekspedicija koju predvodi Mark Evans (54), visoki član britanskog Kraljevskog geografskog društva, sa grupom lokalnih i stranih eksperata za pustinjsko kretanje i preživljavanje u ekstremnim uslovima, kreće se Rub el Halijem, iz pravca strateške luke Selala u Omanu ka Dohi, glavnom gradu Katara. Putovanje je dugo 1.000 kilometara.

Evansov tim je 27. decembra prešao „granični prelaz” na četiri kilometra od saudijskog vojnog logora Kiram da tamo pregovara o detaljima najteže etape kretanja Rub al Halijem, pustinjom koja je na Zapadu poznatija kao „Prazna četvrt”. Prilikom prelaska dotične „granice”, Evansov tim slikao se iza pet zastava: četiri državne (organizatora ekspedicije iz Velike Britanije, Omana, Saudijske Arabije i Katara) i jednom klupskom – zastavom legendarnog Kluba istraživača iz Njujorka, osnovanog 1905. godine. Zastava „Kluba istraživača” nikako nije slučajno na toj slici.

Naime, na čuvenoj večeri 1930. godine Klub istraživača proglasio je Rub el Hali „najvećom neistraženom teritorijom na Zemlji posle Antarktika”. Iste te godine, Britanac Bertram Tomas (1892–1950) i Omanac šeik Salim bin Kalut prešli su potpuno sami put iz Selale do obale Persijskog zaliva za 60 dana.

Tomas, britanski državni službenik otposlat u Oman da pomogne oko vođenja finansija ondašnjeg sultana u istoriji svetskih ekspedicija, vodi se kao prvi Zapadnjak koji je (sa kompanjonom Kalutom) pešice i sa tovarnim kamilama, bez ikakvih sredstava za komunikaciju sa spoljnim svetom, prepešačio Rub el Hali. Pedantan u osmatranju pustinjske nedođije kroz koju je prošao, Bernard Tomas je u London odneo sijaset dotle nepoznatih informacija o „Praznoj četvrti”.

Ubrzo posle Tomasa, američki geolozi krenuli su u mnogobrojne ekspedicije u „Praznu četvrt”, da bi 1948. tamo pronašli „Gavar”, nalazište nafte dugačko 257 kilometara i široko dvadeset šest kilometara. Sličnu površinu imaju danas neka od najvećih nalazišta nafte iz uljnih škriljaca u SAD.

„Gavar” je inače smešten na istočnom obodu „Prazne četvrti” i danas predstavlja najveći izvor nafte na svetu. Tamo se u šest sekcija proizvodi oko 6,5 miliona barela crnog zlata dnevno. „Gavar” je pri tom ključni oslonac Rijada u najnovijoj fazi borbe protiv petrorivala na svetskom tržištu, jer proizvodi šest odsto ukupne svetske proizvodnje crnog zlata. Izlišno je možda reći da su naftne rezerve „Gavara” državna tajna Rijada.

U međuvremenu, Evansova tekuća ekspedicija uopšte nije poduhvat ekscentrika sa viškom adrenalina, slobodnog vremena i bogatih sponzora iz sveta nauke i raznih industrija.

Po oceni sultana Kabusa (75), prosvećenog vladara Omana bez direktnog naslednika (inače britanskog vojnog pitomca, koji je svrgnuo oca Saida bin Taimura sa trona dok se tata odmarao u Londonu), Evansov poduhvat ima „istorijski značaj”, budući da je upriličen da obeleži 45. proslavu Nacionalnog dana Omana i 85 godina od prethodnog prolaza organizovane grupe stranaca sa jednog na drugi kraj Rub el Halija.

Naime, Evans i njegov tim su prva grupa ljudi koja će posle 85 godina pešice i na kamilama, uz prateći tim u dva džipa, proći istom trasom kojom je prošao Tomas bin Kalut.

Evans će, kada završi dvomesečno putovanje kroz „Praznu četvrt”, održati predavanje u Klubu istraživača u Njujorku.

Koliko je Saudijcima ostalo nafte u „Gavaru” ostaće verovatno i dalje tajna za spoljni svet.

Rijad danas besomučno pumpa naftu, nastojeći zajedno sa OPEK-om da istisne petrokonkurenciju sa svetskog tržišta. Pri tom, Saudijska Arabija nemilice troši devizne rezerve, razvučenom akcijom na više domaćih i stranih frontova. Saudijski ministar za naftu Ali el Naimi nedavno je izjavio da ih proizvodnja nafte u Gavaru košta oko pet američkih dolara. Barel severnoatlantske nafte (tipa „brent”) na svetskom tržištu danas staje ispod 40 američkih dolara. Ako u „Gavaru” ima još mnogo nafte, Saudijska Arabija bi još dugo mogla da iscrpljuje protivnike. Pri tom, poslednja celovita informacija kojom Zapad raspolaže o zalihama nafte u „Gavaru” datira iz 1959. godine.

Raznovrsne ekspedicije kroz „Praznu četvrt” mogle bi se uskoro namnožiti.