Litijum pozivnica za Australijance

Litijum je jedna od najunosnijih sirovina u svetu, o čijoj eksploataciji je počela da razmišlja i vodeća globalna rudarska kompanija „Rio Tinto”, i to baš u Srbiji, piše australijski list „Sidnej morning herald”.

Cene litijuma naglo rastu, pošto se tradicionalno velika potražnja proizvođača keramike i stakla poklopila s rastućom tražnjom proizvođača električnih vozila sa litijum-jonskim baterijama.

Od početka ove godine do oktobra cene litijuma skočile su sa 4.990 na 5.900 dolara po toni, a od tada su se gotovo udvostručile dostižući i svih 10.000 dolara za tonu.

Pošto nijedna od velikih raznorodnih rudarskih kompanija ne prodaje litijum, britansko-australijska metalsko-rudarska korporacija „Rio Tinto” vidi sebe kao potencijalnog igrača u industriji litijuma kroz projekat eksploatacije litijum-borata u Srbiji, navodi taj australijski list.

Mada je, međutim, malo verovatno da će taj projekat biti razvijen u narednoj godini-dve, direktor sektora „Rio Tinta” za dijamante i minerale Alan Dejvis kaže da je nalazište Jadar u Srbiji izazovno zbog potencijala u litijumu i bornoj kiselini.

– Litijum-karbonat bila bi nova oblast za nas, ali će svetu biti potrebno mnogo više litijuma u budućnosti za električne automobile – rekao je on.

Ističući da je Srbija „otvorena za poslovanje i žudi za razvojem”, on je, uprkos optimističnom tonu, dodao da ne očekuje da će eksploatacija rudnika u Jadru (kod Loznice) početi u narednoj godini-dve.

S obzirom na to da ovo nije prvi put da „Rio Tinto” najavljuje ulaganja u Srbiju, te da je to bilo i 2004., kada je dobijena koncesija za istraživanje i eksploataciju bornih ruda iz Jarandolskog basena, s najavom da će u taj projekat investirati 140 miliona evra, postavlja se pitanje otkud ponovo to interesovanje za Srbiju.

Čini se da je posredi novi, upravo izglasan, Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima, koji daje veću sigurnost investitorima.

Mirjana Filipović, državni sekretar Ministarstva rudarstva, to potvrđuje u izjavi za „Politiku” dodajući da je novim zakonom potpunije definisan postupak odobrenja geoloških istraživanja i da je smanjen broj dokumenata koja moraju da se dostave uz zahtev, radi postizanja veće efikasnosti i obezbeđivanja pravne sigurnosti zainteresovanih za ova ulaganja.      

Time su, smatra sagovornica, ispunjeni i uslovi za sprovođenje propisa Evropske unije, kaže Filipovićeva.

Objašnjava da Srbija posle izvršenih geoloških istraživanja i overe geoloških rezervi neće, kao što je to činila nekada, oduzimati od kompanija overene rezerve mineralnih resursa. Suština je da kompanije koje investiraju u istražne geološke radove imaju sigurnost da će po overi mineralnih resursa moći da nastave sa njihovom eksploatacijom.  

Kada je reč o investiranju „Rio Tinta” u Srbiji, Filipović kaže da je ministarstvo konstantno u kontaktu sa svim kompanijama koje rade u republici, pa i sa „Rio Tintom”.

– Trenutno ovo privredno društvo geološki istražuje borne minerale u području Jadarskog basena na istražnom prostoru Jadra, nedaleko od Loznice. Polazeći od obima do sada izvedenih istražnih radova (kao i visine planiranih investicija u narednom periodu), za projekat istraživanja litijuma i drugih bornih minerala, Jadar, može se reći, spada u jedan od najvećih istraživačkih projekata mineralnih resursa u Srbiji.

Otkrivene rezerve jadarita i drugih bornih minerala u Jadru iznose nekoliko stotina miliona tona, kaže Filipovićeva. Trenutno se, dodaje, realizuje faza detaljnog istraživanja i dodatnih tehnoloških ispitivanja kvaliteta mineralne sirovine u industrijskom obimu. Ukoliko ovi radovi potvrde očekivane rezultate, pristupilo bi se otvaranju rudnika (prema ranijim saopštenjima ove kompanije, to bi se moglo dogoditi u narednim godinama).

Milan Parivodić, pravni savetnik Geološko-rudarske asocijacije Srbije (GRAS), kaže da novi Zakon o rudarstvu donosi mnogo veću pravnu sigurnost ulaganja nego što je to bilo s starim zakonom.

– Kompanije koje su do sada ulagale morale su da računaju na naklonost države da će im dati dozvole, jer im zakon to nije izričito garantovao, već je to proizlazilo iz, uglavnom, dobre prakse ministarstva. Na primer, u ranijem zakonu je pisalo da će se preduzeću izdati odobrenje za istraživanje u trajanju do tri godine, tako da je Ministarstvo rudarstva moglo da izda dozvolu od tri meseca, umesto tri godine i pred sudom preduzeće nije moglo da se žali – kaže Parivodić.

Diskreciona vlast je, dakle, objašnjava on, bila na resornom ministarstvu.

– Sada u zakonu piše da istraživanje takođe traje do tri godine, ali da se rešenjem utvrđuje taj rok „u skladu sa zahtevom preduzeća”, tako da ono ima pravo na dužinu trajanja od tri godine ako tako traži i svojim projektom istraživanja predvidi radove te dužine. U ranijem zakonu je, takođe, pisalo da imalac potvrde o resursima i rezervama „može podneti zahtev za dobijanje odobrenja za eksploataciju”, dok sada piše da on „dobija odobrenje za eksploataciju na osnovu potvrde o resursima i rezervama”, kaže Parivodić.

Ove promene su, naglašava, vrlo važne, jer nijedna velika kompanija neće ulagati veliki novac (u milijardama evra) oslanjajući se na dobru praksu i obećanu naklonost ministarstva.

U suprotnom, ako kompanijeistražuju po zakonu, a onda im država ne izda eksploatacionu dozvolu, time bi praktično bilo oteto ulaganje (novac, trud i rezultati), jer se ne bi mogli naplatiti kroz eksploataciju, ističe Parivodić.

– Ovo su samo neke od novina koje novi zakon donosi, čime daje viši stepen pravne sigurnosti i predvidivosti u srpskoj geologiji i rudarstvu. Zbog toga je novi Zakon o geologiji i rudarstvu podržala i  Geološko-rudarska asocijacija Srbije – zaključuje naš sagovornik.