„Cenzus alpinizam” na desnici

Desetak partija i pokreta u Srbiji ima istu „dijagnozu” političke situacije u Srbiji , ali su ipak male šanse da to bude kohezioni faktor koji će ih složiti u istu „kolonu”. Svi su oni za zaustavljanje evrointegracija, protive se ulasku u NATO, traže promenu vladine politike prema Kosovu i jedinu šansu za opstanak Srbije vide u još tešnjim vezama sa Rusijom.

Iako takva politika desno od centra u 2016. godinu ulazi sa podrškom između 15 i 20 odsto građana, većini partija je pojedinačno preskakanje izbornog cenzusa od pet procenata nedostižan cilj.

Deobe na desnici postojale su i ranije, ali nervoza čini se nikad nije bila veća. Nedavno je od bivših radikala, „dverjana” i Treće Srbije stvoren i novi, Rodoljubivi savez. Snage su udružili Narodna mreža Vladana Glišića, Istočna alternativa Dragana Todorovića i Srpska liga Aleksandra Đurđeva, uz pojačanje organizacija kao što su Pokret za Srbiju, Srpska vertikale i Srpsko nacionalno vijeće iz Crne Gore, čiji su predstavnici pre nekoliko dana posetili Rusiju.

„U Moskvu smo išli da pronađemo partnere i sastali se sa ambasadorom za specijalne zadatke ruskog ministarstva inostranih poslova Aleksandrom Aleksejevim, a bili smo i tamošnjem Institutu za strateška istraživanja, gde smo razgovarali sa direktorom Leonidom Rešetnjikovim. Osim zajedničkih političkih stavova, nisu beznačajne ni simboličke poruke. U Rusiji je veliki odziv izazvao i mural sa likom ruskog pilota poginulog u obaranju aviona u Siriji, koji smo oslikali na jednom zidu u Novom Sadu. Ta internet stranica već ima milione pregleda”, kaže za „Politiku” lider Istočne alternative Dragan Todorović.

I dok su Todorović, koji je napustio Šešelja, i Đurđev pre nekoliko dana otišli po „mišljenje” u Moskvu, lider Treće Srbije Miroslav Parović ne krije da je otišao po savet kod „oca” srpske neutralnosti Vojislava Koštunice.

Međutim, i pored toga što se na desnici pojavljuju nove opcije, najveću šansu da uđu u skupštinu imaju, barem za sada, samo oni koji su prisutni na sceni nešto duže, a to su DSS i Dveri koji su formirali savez i Šešeljevi radikali, koji tradicionalno sami izlaze na izbore.

Ne bi trebalo zaboraviti ni da u „desnom” opozicionom korpusu danas deluju još tri stranke, nastale upravo iz Koštuničine bivše partije. To su Srpska narodna partija Nenada Popovića, Državotvorni pokret Srbije Slobodana Samardžića. i Samostalni DSS Andreje Mladenovića. Ali ni tu se ne iscrpljuje lista organizacija koje pripadaju „desnoj” opoziciji.

Za urednika „Nove srpske političke misli” Đorđa Vukadinovića postoje dva ključna faktora nesloge desničara– Vojislav Šešelj i interes vlasti koja pokušava da mešetari među ovim strankama.

„Najpre treba reći da ta usitnjenost nije specifičnost samo ’desnog’ ili nacionalnog dela političkog sektora. Podela ima i na građanskoj strani opozicije, ali i u samoj vlasti. Međutim, u ’desnom’ opozicionom korpusu možda je nešto više problema. Tu je Šešelj koji uvek deluje kao ’partibrejker’. Ali najvažnije je da je vlast vitalno i široko zainteresovana da se u ovoj grupi ne pojavi neka ozbiljna i organizovana snaga, jer bi mogla da ugrozi pre svega SNS, a zatim i SPS, s obzirom na afinitete njihovog biračkog tela”, ocenjuje za „Politiku” Vukadinović.

Jedan od potpisnika upravo osnovanog Rodoljubivog saveza Vladan Glišić kaže da je Narodna mreža spremna za saradnju sa svakim iz nacionalnog orijentisanog bloka, ali da to zajedničko delovanje nema svrhu ako se sve svede na „cenzus alpinizam” i svakodnevne optužbe koji je blok stvarno patriotski, a koji je izdajnički.

Za Miroslava Parovića „uvek su bila sporna politička okupljanja koja su unapred osmišljena da bi dodatno delila scenu”. Zato, kako navodi i sada postoji „nekoliko ’patriotskih’ grupacija koje se među sobom takmiče u uzvikivanju parola, a u suštini samo gledaju kako da izbroje do cenzusa”.

„Nisam pobornik takvih trulih i jalovih koalicija, pa sam i 2014. samostalno izašao na izbore i ponovo ne bežim od toga”, navodi lider Treće Srbije za naš list.

Na pitanje sa kim bi konkretno, osim Rodoljubivog bloka, mogao da sarađuje Vladan Glišić navodi da Narodna mreža već zajednički radi sa više organizacija i dodaje da je bez obzira na razlaz sa Boškom Obradovićem u vrhu Dveri, i dalje šef odborničke grupe ovog pokreta u Aranđelovcu i povezan sa Patriotskim blokom.

Dragan Todorović najavljuje da bi do kraja januara trebalo da budu poznata konkretna imena pokreta i pojedinaca koji bi mogli da se udruže sa Rodoljubivim savezom.

Vukadinović ocenjuje da bi platforma protiv evroatlantskih integracija mogla da bude jedan od faktora integrisanja desno orijentisanih opozicionara. Urednik NSPM kaže da bi njih mogao da ujedini i strah od marginalizacije, ali i opasnost od gubitka cenzusa.

„Ujedinjenju doprinosi i taktika približavanja Istoku, ali sumnjam da će neko kao Moskva ulagati u taj deo opozicije na onaj način na koji je Zapad ulagao u DOS. Najzad, ali možda najvažnije, oni bi trebalo da se ujedine protiv vlasti Aleksandra Vučića, ali oko toga među njima sada ima više razdora nego saradnje”, zaključuje Vukadinović.