Srpska policija između prijavljivanja i prisluškivanja

Premijer Aleksandar Vučić juče je naglasio da istražni organi rade svoj posao i da se ispituju činjenice o navodnom prisluškivanju novinara za šta se optužuje policija.

– Kada me napadaju to je obično u vezi sa policijom i vojskom. Izgleda da se mnogima ne sviđa to što Srbija ima svoju politiku, što je nezavisna i suverena država, što nije na dugme kao nekada. U vezi sa prisluškivanjem slušao sam različite optužbe od toga da sam bio u Dubaiju, iako sam i 1. januara bio u Beogradu na radnom mestu. Mislim čak i da sam tog dana razgovarao sa Veranom Matićem i drugim novinarima. Da slučajno nije bilo tih razgovora stvarno bih pomislio da sam išao u Dubai – naglasio je juče Vučić prilikom obilaska radova Beograda na vodi.

Na priču o praćenju i prisluškivanju novinara, koja je počela kada je ministar policije prošlog petka najavio da će ga jedno udruženje (ispostaviće se, NUNS) optužiti da je nezakonito nadzirao novinare, juče se uključio i zaštitnik građana Saša Janković. U „preventivnom obraćanju” ministru Stefanoviću, Janković je citirao informacije iz štampe o smanjenju broja zaposlenih u MUP-u za 1.400 ljudi koje je onda povezao sa Stefanovićevom izjavom da će iz MUP-a da idu oni koji su tražili mito, to jest koji su korumpirani, pa je iz toga tobož izvukao zaključak da u ovom momentu u MUP-u radi 1.400 policajaca koji su „kriminalizovani”. Na kraju je upozorio da „najave masovnih otpuštanja izazivaju stalan nemir i strah kod ljudi koji više brinu o svojoj egzistenciji i traže način kako da se ne nađu na spisku za otkaz, nego kako da rade svoj posao”.

Neki sagovornici ukazuju da možda ima osnova za tvrdnju da je i krivična prijava o praćenju novinarke povezana sa tim „traženjem načina”, odnosno izradom nove sistematizacije u MUP-u. Jer, činjenica je da je Dejan Tripković, pripadnik MUP-a koga su mediji naveli kao podnosioca prijave, što nadležni ni juče nisu potvrdili, u novembru prošle godine dobio rešenje o promeni radnog mesta, i da je potom podneo krivičnu prijavu protiv Stefanovića zbog događaja koji su se navodno desili u decembru 2014. godine.

Zbog čega je ovaj policajac čekao čitavu godinu da otkrije zloupotrebu ministra policije i njegove saradnice koje tereti da su organizovali praćenje novinarke a zatim i uništavanje hard diskova sa podacima o praćenju? Tripković u prijavi tvrdi da se uplašio da će novinarka biti ubijena, baš kao i Slavko Ćuruvija na čijem je slučaju svojevremeno bio angažovan, ali tim pre je neshvatljivo da je čekao godinu dana, odnosno novu sistematizaciju, da se javno zabrine za njenu sudbinu. Time je otvorio i dilemu da li je i on sam postupio po zakonu, ako je zaista sumnjao da je novinarka u životnoj opasnosti.

Nejasno je i objašnjenje Tripkovića iz krivične prijave da je dokument o praćenju novinarke prvo fotografisao mobilnim telefonom, a zatim uništio u seckalici. Ukoliko je želeo da prijavi navodne nezakonitosti, mogao je to da uradi sa originalnim dokumentom pa zbog toga pitanje zašto je napravio „kopiju” samo dobija na težini.

Tripković je u dopisu koji je podneo Tužilaštvu za organizovani kriminal naveo da se neposredno po „otkrivanju” dokumenta koji ukazuje da je praćena novinarka Svetlana Vojinović, obraćao nadređenima i ukazivao na nezakonito postupanje radnika MUP-a. To je kako je sam naveo u prijavi, uradio nekoliko puta u roku od desetak dana posle pronalaska dokumenta, a zatim je o tome ćutao 12 meseci.

„Kurir” je pre dve i po godine objavio da je Dejan Tripković, po struci inženjer elektrotehnike, u septembru 2013. godine Višem javnom tužilaštvu u Beogradu podneo krivične prijave protiv Rodoljuba Milovića i Milorada Veljovića, tadašnjih rukovodilaca MUP-a, optužujući i njih za zloupotrebu službenog položaja. Međutim, u ovom tužilaštvu juče je za „Politiku” rečeno da takve krivične prijave – ne postoje.