Kako postati uspešan terorista na Zapadu

Grafika obezglavljenog Kipa slobode okrenutog ka Njujorku koji gori u plamenu poster je iz 2008. za holivudski film „Cloverfield”, ali odskora nije samo to, već je korica dela prekrivena natpisom na engleskom „Sigurnosni i bezbednosni vodič za ’slobodne strelce’ mudžahedine”.

Sledbenici Islamske države smatrali su da je motiv kao stvoren za koricu džihadističkog priručnika, štiva od 64 strane, detaljno razrađenog tako da bez greške uputi pristalice kako da izvedu napad, koriste društvene mreže, internet i štampu u svrhu operacija. Da bi se prilagodili svetu na Zapadu koriste i smartfon. Žele da ostanu anonimni ili uspešno dignu sebe i sve oko sebe u vazduh.

Motiv na koricama, osim što ima svojstvenu i upečatljivu propagandnu ulogu, jasno daje na znanje ko je bio i ostao njihova glavna meta.

Priručnik za teroriste nije novost. Ovaj, kao i prethodni koji je u junu objavila ID, ima Al Kaidin pedigre.

Specifičnost novog vodiča za „slobodne strelce” jeste sadržaj na engleskom jeziku i terorističko štivo prilagođeno modernom vremenu.

Poznato je da ID bespoštedno koristi društvene mreže, posebno „Tviter”, obraćajući se na engleskom, nemačkom, francuskom i ruskom jeziku. Tako se link ka engleskoj verziji priručnika najpre pojavio na „Tviteru”, a za nepunih 14 sati pristiglo je 1.000 komentara i pregleda.

Štivo je podeljeno u 12 poglavlja od kojih se naročito ističu ona naslovljena „Kako da preživite na Zapadu”, „Vojna studija džihadista protiv tirana” i „Tehnologija i društvene mreže”. Delovi koji daju uputstva kako napraviti bombu po metodi „uradi sam”, ili kako se postavlja automobil bomba na „irački način”, štampani su i u ovom izdanju, ali u odnosu na novitete predstavljaju odavno sažvakano štivo.

Moguće je da su vodič priredili bivši pripadnici obaveštajne službe Sadama Huseina.

ID precizno bira reči i poruke, savršeno medijski manipulisane (čak i na bosanskom), a uz društvene mreže uspela je za četiri godine da privuče 20.000 boraca.

U predgovoru najnovijeg izdanja vodiča kažu da su „mislili na svoju nearapsku braću kojoj će ovo biti zanimljivo štivo za primenu u blaženim operacijama”, a nisu propustili da ih upute na interesantan sadržaj Al Kaidinog zloglasnog časopisa „Inspajer” i „Dabika” koji objavljuje ID.

Propagandnoj mašineriji, koja se za svega tri godine iz amaterske razvila u globalnu i maltene profesionalnu, jasno je koliko posla iziskuje stvaranje novih bezobzirnih generacija sledbenika, spremnih da rođenoj majci odrube glavu ako im se učini da skrnavi misiju samoproklamovanog kalifata.

Spin-doktorima ID nisu strane ni zapadnjačke metode i tehnološke alatke bez kojih ne bi bilo ni uspešno izvedenih napada. Prva i osnovna stavka u osposobljavanju mudžahedinskih „slobodnih strelaca” jeste – prikrivanje stvarnog identiteta.

Kako uklopiti teroristu u zapadnjački svet?

Vodič kaže da treba da izbegavaju sve što ih vezuje sa religijom. Treba izbegavati džamije, obrijati bradu, oblačiti se po zapadnoj modi i nositi krstove koje, kako primećuju sa čuđenjem – nose i ateisti. To što su već u Evropi samo je dodatni kvalitet koji valja kapitalisati. Strpljenje i vera u Alaha su glavni aduti.

Na strpljenju kao temeljnoj vrednosti grade svih 12 poglavlja. Slabost, prema bilo čemu, osnova je neuspeha. Napasti neprijatelja njegovim resursima na slabim mestima koja otkriva praveći greške glavna je strategija.

„Informišite se o dešavanjima na sajtovima opština. Stalno čitajte njihovu štampu i gledajte TV. Budite u toku. Popisujte njihove greške. Analizirajte greške naše uhvaćene braće. Ne stvarajte rutinu i navike. Budite spremni na dugoročan posao, inače nema uspeha.”

Pogubnost navika opisuju plastičnim primerom: „Naš brat iz Avganistana toliko je voleo čaj da nije mogao da prestane da ga pije. Kada su ga uhvatili, dovoljno je bilo da ga liše napitka i izvuku sve informacije.”

Autori priručnika smatraju da propale operacije nisu zasluga neprijateljeve sposobnosti već nedovoljno pripremljene „braće”. Oni nisu znali da obezbede faktor iznenađenja.

Šta znači iznenađenje za bezbednost operacije?

Na primeru 11. septembra kažu: „Amerika nije ni sanjala da ćemo ih udariti kod kuće. Nisu ni naša braća. Znali su samo piloti. Zašto? Ako uhvate bar jednog od nas, neće moći da kaže ništa što bi ugrozilo operaciju.”

Slobodni strelci se ne bi mogli dizati u vazduh, ubijati po koncertnim salama, metroima, restoranima, da nije ljubaznosti. Ona je esencija svakog uspešnog terorističkog poduhvata.

„Budite ljubazni. Uvek i sa svima. Otvoriće vam se sva vrata. Niko neće posumnjati šta smerate, a nesmetano ćete organizovati operacije. Ljubaznim razgovorom prikupićete neophodne informacije, a kada vas uhvate, svi će biti šokirani i uplašeni. Ovaj rad može trajati nedeljama ili mesecima.”

Nije poznato da li su akteri pokolja u Parizu imali slične priručnike, ali njihovo ponašanje se umnogome podudara sa savetima. Izbegavali su džamije. Pili su alkohol. Jedan od njih je imao klub u Molenbeku, predgrađu Brisela, gde su neki od napadača živeli i organizovali operaciju. Kvart je bilo šokiran kada je saznao da je stravičnom krvoproliću doprineo njihov, kako su ga opisali, ljubazni komšija. Čak je „mozak” pariskog masakra Abdelhamid Abaud jedno vreme živeo preko puta policijske stanice Molenbeka.

Samo spartanski strog i disciplinovan „slobodan strelac” privešće misiju kraju – dići će sebe u vazduh, srećan jer je uspeo bez greške, a dok se oko njega budu gasili životi, biće srećan jer „mučeništvo donosi sigurnost i sreću”.

Slojevita propaganda uz precizno razrađena uputstva upakovana je u nužnu osobinu manipulacije – izvrtanje činjenica, delimičnu istinu. I u vodiču, kao što rade na svakom koraku, pozivaju na borbu protiv nespornog stradanja muslimana. Kvaka je samo u iskrivljenom predstavljanju činjenica.