I mnogi srpski sportisti su kao „staro vino”

I naši, kao i svetski sportisti, imaju dosta značajnih takmičara koji su profesionalne karijere uspešno nastavili i u četvrtoj deceniji.

Italija ima Frančesku Pičinini, a naša odbojka Vesnu Čitaković-Đurišić. Ona je sa nacionalnom selekcijom osvojila broznu na Svetskom prventsvu u Japanu 2006. godine i srebro na EP godinu dana kasnije. Bivši kapiten reprezentacije još uvek igra na poziciji srednjeg blokera, a karijeru je počela u Jedinstvu iz Užica. Tokom karijere igrala je u Italiji, Turskoj, Poljskoj, Izraelu i Rumuniji. U prvenstvu 2015/16. 36-godišnja odbojkašica pojačale je redove beogradske Crvene zvezde, a po isteku sezone najavila je povlačenje.

Još jedna Užičanka ne pomišlja na odlazak u „penziju”. Olivera Jevtić, iako ima 36 godina, i dalje je neko bez koga se polumaratoni i maratoni u najjačoj konkurenciji ne mogu zamisliti. Ona je 1996. proglašena za najbolju mladu atletičarku, a dve godine kasnije Olimpijski komitet Jugoslavije prvi put ju je proglasio za najbolju sportiskinju godine. Ista nagrada pripala joj je i 1999. godine. Osvajačica pet medalja na Mediteranskim igrama (tri bronze i dva srebra), jedan od najvećih uspeha postigla je 2006. godine kada je osvojila srebro u maratonu na Evropskom prvenstvu u Geteborgu. Jevtićeva je četiri puta predstavljala našu zemlju na Olimpijskim igrama (Sidnej 2000, Atina 2004, Peking 2008. i London 2012), a ispunila je normu i za Rio 2016.

Fudbaler Partizana Saša Ilić postao je istinska legenda ovog kluba. Ilić (38) je u timu „crno-belih“ dve decenije, a u tom periodu odigrao je više od 750 utakmica. U Humsku je došao 1988, a za prvi tim debitovao je 1996. godine. Kasnije su došli angažmani u Selti, Galatasaraju, Salcburgu i Larisi. Posle turneje po Evropi vratio se u matičan klub, gde i danas nastupa. Za reprezentaciju je igrao 37 puta, a bio je strelac četiri gola. Sa Partizanom osvojio je 13 titula –deset prvenstvenih i tri u kup takmičenju. Tehnika, dobar pas i prijem lopte zaštitni su znaci ovog igrača sredine terena.

Tenis je kod nas masovnu popularnost dobio posle velikih uspeha Novaka Đokovića, ali tensiki poštovaoci i pre najboljeg na svetu mogli su da uživaju u majstorijama Nenada Zimonjića. Ovaj specijalista za dubl ima 39 godina, ali još uvek nije „okačio reket o klin”. Zimonjić i Kanađanin Danijel Nestor 2008. su postali najbolji dubl sveta. U karijeri je osvojio 53 titule, a pobeđivao je na sva četiri grend slema. Sa reprezentacijom Srbije 2010. osvojio je titulu u Dejvis kupu.

Odbojkaška publika širom sveta veliko poštovanje ima prema Ivanu Miljkoviću, jednom od najboljih igrača ovog sporta ikada. Ovaj Nišlija koji ima 36 godina trenutno igra za italijanski Lube. Bivši korektor naše reprezentacije karijeru je počeo u Partizanu. Posle toga igre su ga odvele u Italiju, Grčku i Tursku, da bi se opet vratio na Apeninsko poluostrvo. Miljković je prvi igrač u istoriji koji je četiri puta osvojio titulu najkorisnijeg igrača u Svetskoj ligi – MVP bio je 2001, 2002, 2003. i 2005. Odličan servis, dobar rad nogu i ubitačan udarac po dijagonali i paraleli, doneli su mu pet nagrada za najboljeg poentera u Svetskoj ligi. U svojoj kolekciji ima 15 osvajenih medalja sa reprezentacijom od toga dve sa SP, pet sa kontinentalnih tamičenja, šest odličja iz Svetske lige, bronzu sa Gran prija i olimpijsko zlato iz Sidneja. Reprezentativnu karijeru završio je 2011. osvajanjem zlatne medalje na prvenstvu Starog kontinenta u Beču, posle 14 godina igranja.
Član zlatne generacije iz Sidneja bio je i Nikola Grbić, u svoje vreme najbolji tehničar na svetu. Mlađi od braće Grbić aktivno je igrao sve do ulaska u petu deceniju. Posle osvajanja titule prvaka Rusije sa Zenitom iz Kazanja, odlučio je da igračku ulogu zameni trenerskom. Seo je na klupu italijanske Peruđe, na čijem mestu je zamenio Slobodana Kovača. Tehnika, univerzalnost zbog koje je mogao da igra na svim pozicijama, igračka inteligencija, lucidna „kuvanja” i vraćanje samopouzdanja saigračima posle loših napada- sve to činilo je Nikolu Grbića posebnim i velikim igračem. U „Odbojkašku aleju slavnih“ u Poljskoj primljen je 2013. godine. U periodu od 1995. do 2010. godine sa reprezentacijom je osvojio 19 medalja. Dugogodišnji kapiten naše zemlje u februaru prošle godine postao je i selektor muške odbojkaške reprezentacije Srbije.

Zlatnim slovima u istoriji naše odbojkaške igre stoji i ime Gorana Vujevića: sve do 42. godine ovaj primač servisa demonstrirao je umeće na terenu. Karijeru je počeo u Budvi, dokazao se u Partizanu, pa nastavio u Italiji i Grčkoj. Bio je jedan od najboljih servera na svetu. U reprezentativnom dresu osvojio je 11 odličja, a od toga dva medalje sa OI. Virtuoz odbojkaške igre penzionisao se prošlog leta, posle 25 godina aktivnog bavljenja. Poslednju sezonu odigrao je u Peruđi.

Jedan od prvih koji je krčio put evropskim košarkašima u NBA bio je Vlade Divac. Momak iz Prijepolja draftovan je 1989. godine kao 26. „pik” Lejkersa. Vrhunsku karijeru je završio u 37. godini. Prvi nastup za reprezentaciju Divac je imao sa 18 godina, a u reprezentativnoj karijeri osvojio je dva svetska prvenstva i jednu bronzu, tri evropske titule i dva bronzana odličja i dve srebrne medalje na Olimpijskim igrama. Dobra pokretljivost uprkos visini i odličan šut sa distance činili su ga plejmejkerom u telu centra. Pored Lejkersa nastupao je i za Šarlot i Sakramento, da bi se iz igre pod obručima povukao 2005.

Prvi igrač koji je nastupao na Fifinim takmičenjima sa tri različite države bio je Dejan Stanković (SR Jugoslavija, SCG, Srbija). Stanković je dete Crvene zvezde. Po odlasku iz „crveno-belih” karijeru je nastavio u Italiji. Igrao je u Laciju, a kasnije je zablistao u Interu. Nekadašnji kapiten reprezentacije Srbije bio je jedan od najbitnijih „šrafova” u mašineriji milanskog tima. Igrao je sve do 2013. godne, kada je posle tri i po decenije života rešio da „stavi tačku” na igračku karijeru.