U januaru 16 žrtava udesa

U prvih 19 dana ove godine na srpskim putevima je poginulo 16 osoba, pokazuju podaci Uprave saobraćajne policije MUP-a Srbije. U ovom periodu dogodilo se 1.502 saobraćajnih nesreća, u kojima je 651 osoba teže i lakše povređeno. U istom periodu prošle godine život u saobraćajnim nesrećama izgubile su 34 osobe, a lakše i teže povređeno 723 ljudi.

„Najčešći uzrok udesa bila je neprilagođena brzina kretanja stanju kolovoza, koji je bio pokriven snegom, ledom ili poledicom. Česti uzroci bili su i nagla promena pravca kretanja, naglo kočenje, kao i upravljanje vozilom pod dejstvom alkohola”, kažu u saobraćajnoj policiji za „Politiku”.

Promena vremena, nagli porast, odnosno pad temperature sa iznenadnim snegom su najkobniji po bezbednost saobraćaja, smatra Krsto Lipovac, profesor beogradskog Saobraćajnog fakulteta.

„Vozači nisu pripremljeni za nagle vremenske promene, naročito ne psihički. Ako je baš tog dana planirao da pođe na put, vozač retko usled promenjenih vremenskih prilika odustane od plana da za dva sata pređe 150 do 200 kilometara. Većina nije spremna da putuje duže i zbog toga su prvi dani vremenskih promena najnebezbedniji za saobraćaj”, ocenjuje Lipovac za naš list.

U saobraćajnoj policiji savetuju vozačima da tokom zime dobro pripreme vozilo – promene antifriz koji izdržava najniže spoljne temperature, da na vreme umesto vode sipaju tečnost za pranje vetrobrana, koja ne mrzne na niskim temperaturama, da provere ispravnost brisača i grejača zadnjeg stakla.

„Mokre i snegom ili ledom prekrivene ulice povećavaju zaustavni put vozila, smanjuju njegovu stabilnost i upravljivost. Pored obezbeđivanja „zimskih guma”, šara na pneumatiku mora da bude dublja od četiri milimetra. Postoji velika mogućnost da usled naglog kočenja dođe do proklizavanja, iako letnje gume imaju dobru i odgovarajuću dubinu šare. Do nekontrolisanog proklizavanja dolazi zbog snega i leda koji su ispunili šare na pneumatiku i tamo ostali usled niskih temperatura, pa vozilo umesto da se zaustavi, počinje da se ponaša kao da je na sankama i nastavlja da se kreće”, napominju u policiji.

Poslednja u nizu teških saobraćajnih udesa dogodio se u nedelju, kada je poginuo Ivan Milojević (40), a dve osobe su povređene. Do nesreće je došlo oko 12.15 časova na Čamurlijskom putu od Niša ka Aleksincu, kada su se direktno sudarili „fijat stilo”, kojim je upravljao Milojević i „sitroen”, niške registracije kojim je upravljao Miroslav M. (57). Povređeni su Miroslav i njegova supruga koja je bila na mestu suvozača. Poginuli Ivan M. je raščinjeni monah.

Četiri dana ranije, 13. januara, jedna osoba je poginula a dve su lakše povređene u saobraćajnoj nesreći na regionalnom putu Kragujevac–Jagodina, kod sela Vrba. U sudaru autobusa pribojske registracije i „mazde”, jagodinske registracije, koji su se kretali suprotnim smerovima, poginuo je vozač automobila, dok su dvojica putnika u ovom vozilu lakše povređena.

Vozač Goran B. (40) iz Požarevca poginuo je dan ranije kada je šleperom udario u ogradu Ostružničkog mosta, a zatim se u otkinutoj kabini kamiona survao u reku Savu. Do tragedije je došlo nakon sudara tri teretnjaka. Kamion sa prikolicom jagodinske registracije, kojim je upravljao poginuli, koji se kretao iz pravca Šida ka Nišu, naglo je skrenuo levo, očešao se o jedan kamion i polomio mu retrovizor. Zatim je prešao u levu traku i direktno udario u desni deo kabine kamiona kraljevačke registracije.

Od siline udarca kabina njegovog kamiona spala je sa šasije i survala se u reku. Vozačevo telo izvučeno je iz vode četiri sata kasnije.

------------------------------------------

Udarne rupe

Ono što vozače najviše uznemirava tokom zimskih meseci jesu takozvane udarne rupe, koje se na kolovozu pojave već posle prvog snega. Na pitanje zbog čega ulice brzo propadaju zimi, posle snega, kada se pospe so, profesor Krsto Lipovac odgovara:

„Prvi problem je nedostatak strategije održavanja putne mreže, a drugi je četvorodecenijsko neulaganje u put. Donji slojevi puta, takozvani podstrojevi su znatno oštećeni. Zbog toga je sve teže održavati gornji sloj kolovoza. Kada bi se donji sloj održavao, voda se u njemu ne bi zadržavala i gornji sloj bi bio zaštićeniji.”