Jesu li Donald Tramp i Sara Pejlin „prava Amerika”

Jedan učesnik rijalitija podržao je drugog, ali ne u televizijskom šou programu već na izborima za predsednika Amerike.

Sara Pejlin, koja je pre osam godina bila kandidat za potpredsednika SAD, saopštila je da je Donald Tramp njen izbor. Iako se liberalni mediji sprdaju sa Pejlinovom, između ostalog i zbog toga što je u izbornoj kampanji 2008. izjavila da se iz njene kuće na Aljasci vidi Rusija, njena podrška bi Trampu mogla da osigura pobedu na stranačkim izborima u Ajovi. U ovoj državi ona je i dalje ikona najkonzervativnijih hrišćanskih birača koji još nisu sasvim ubeđeni da na izborima ove godine glas treba da daju milijarderu iz Njujorka, piše „Njujork tajms”.

Poznati biznismen, vlasnik terena za golf, kockarnica i hotela daleko je najpopularniji republikanski kandidat na nivou cele zemlje, ali mu se u Ajovi opasno približio partijski rival Ted Kruz. Tramp i Pejlinova su neuobičajeni likovi na američkoj političkoj sceni. Neiskustvo u politici prikazali su kao vrlinu, kao ono baš najvrednije u njima što ih razlikuje od „korumpiranih političara u Vašingtonu”. Tramp je na ovim izborima, baš kao i ona u kampanji 2008, uspeo da pridobije građane izrazito nezadovoljne establišmentom u glavnom gradu i spregama krupnog kapitala i vlade.

„Da li ste spremni za vrhovnog komandanta koji će pustiti naše ratnike da rade svoj posao?”, pitala je Pejlinova posetioce Trampovog mitinga u Ajovi.

Osim što je podvukla da će Tramp umeti da zaštiti zemlju od terorizma, nekadašnja guvernerka Aljaske je poručila i da se Tramp iskreno zalaže za vrednosti istinski konzervativne Amerike. Neke od tih vrednosti su: nošenje oružja, protivljenje pobačajima i istopolnim brakovima, slaba uloga države i jak uticaj crkve na živote građana. Trampu je bilo vrlo važno da ona primeti njegovu posvećenost hrišćanskim vrednostima. Jedan deo najkonzervativnijih religioznih Amerikanaca smatra da se voditelj „Šegrta”, poznato lice sa njujorških zabava, čovek koji se triput ženio i biznismen koji je u prošlosti pomagao demokratama, uključujući Hilari Klinton, lažno izdaje za socijalnog konzervativca.

Reč Sare Pejlin mogla bi mnogo da mu znači kod birača, mada nije sasvim jasno zbog čega ova populacija poštuje Pejlinovu. Ona se predstavlja kao tradicionalna hrišćanka koja neguje porodične vrednosti, ali je njena životna priča ipak nešto slobodoumnija.

Iako je bila guvernerka Aljaske, široj javnosti je postala poznata tek na izborima 2008, gde se pojavila kao kandidatkinja Džona Mekejna za potpredsednicu. Kada su izgubili trku za Belu kuću, republikanci su nju krivili za poraz, smatrajući da je smešnim i neobaveštenim izjavama potopile nade konzervativaca. Ubrzo je podnela ostavku na mesto guvernera i postala „selebriti”. Pojavljivala se u rijaliti šou programima, radila kao analitičar na Foksu. Konzervativni hrišćani su je i dalje jako cenili iako je još u kampanji postalo jasno da u njenoj priči nešto škripi. Pejlinova je pred biračima zagovarala smerne hrišćanske vrline da bi se usred izborne kampanje ispostavilo da je njena maloletna kćerka trudna. Bristol Pejlin je kasnije rodila još jedno vanbračno dete sa drugim muškarcem. To nije smetalo Sari Pejlin da napiše i promoviše knjigu o tradicionalnim hrišćanskim vrednosti kao što ni njenoj kćerki nije smetalo da bude aktivista koji prosvećuje mlade i propagira im apstinenciju. Povrh svega, sin Sare Pejlin je uhapšen zbog nasilništva nakon što ga je devojka prijavila policiji. Njegova majka je za to okrivila Baraka Obamu, tvrdeći da se on ne brine o veteranima poput njenog sina koji je kao vojnik služio u Iraku.

Ipak, ona bi mogla da se još jednom nađe u trci za Belu kuću. Tramp bi mogao da je izabere kao kandidata za potpredsednika jer su mu potrebni njeni konzervativni glasovi, kao što mu je potrebno i da ublaži sliku o sebi kao o seksisti koji nipodaštava i vređa žene. Radikalno desno krilo bi joj to dugovalo i zbog toga što je ona, kako piše „Atlantik”, možda bila čak i prva među republikancima koja je pričala o potkupljivim profesionalnim političarima i „pravoj Americi” nasuprot kulturnim i intelektualnim snobovima koji okružuju predsednika Obamu. Bes građana zbog okoštale političke klase u Vašingtonu upravo je jedan od najvećih razloga uspeha nekonvencionalnog kandidata Donalda Trampa.