Naše gorivo duplo skuplje nego u BiH

Prosečne maloprodajne cene goriva u Srbiji niže su za dinar nego pre sedam dana. To se očekivalo s obzirom na to da je u isto vreme došlo do pada cena benzina i dizela na berzi, ali i cene sirove nafte.

Od početka godine, prema podacima iz najnovije analize Udruženja naftnih kompanija Srbije, barel nafte (bure od 160 litara) pojeftinio je sa 36, na 30 dolara, s tendencijom daljeg pada pa i ispod 20 dolara. Ovakva očekivanja su sasvim realna, jer su ukinute međunarodne sankcije Iranu i ta će zemlja bogata crnim zlatom stići sa svojom ponudom na berzu, što će dodatno uticati da dalji pad cena sirove nafte.

Uporednim pregledom cena goriva Srbije i zemalja u okruženju jasno se vidi da su cene benzina i autogasa kod nas na nivou regionalnog proseka, dok je cena evrodizela jedna od najviših.

Do toga je, u prvom redu, došlo zbog povećanja akciza na dizel od 1. januara 2016. za četiri dinara. Isti rast te dažbine bio je i u prethodne dve godine.

– Ukupno državno zahvatanje u ceni dizela po ovom osnovu, kada se doda i PDV, povećano je za 14,4 dinara, a na benzin 3,48 dinara, objašnjava Tomislav Mićović, sekretar ovog udruženja.

Upravo je to glavni razlog zbog koga je dizel kod nas toliko skup. Skuplje ga toče samo Albanci po ceni od 1,180 evrocenti. Kompanijske cene goriva u regionu su ujednačene, tako da je krajnji nivo maloprodajnih cena u najvećoj meri određen visinom državnih dažbina, kaže Mićović uz ocenu da se država neće odreći ovih prihoda.

Kada bi se, kaže, iz maloprodajnih cena isključile sve takse i prikazale proizvodne cene naftnih kompanija uočljivo je da je gorivo u Srbiji jevtinije nego recimo u BiH, gde je najjeftinije u regionu, kaže Mićović. Litar dizela u BiH košta 70,15, a benzin 76,3 dinara. U Srbiji se litar dizela prodaje za 129,8, a benzina za 128,8 dinara.

Državi od 129,8 dinara koliko košta dizel, pripada 78,23 a naftnim kompanijama 51,57 dinara. Skuplji benzin od Srbije imaju Grčka, Slovenija, Hrvatska, Crna Gora i Albanija.

Upola niža cena goriva u BiH bila je dovoljan razlog da ponovno počne da cveta prekogranični šverc goriva. Nije reč o punjenju rezervoara u automobile, već o kanisterima u kojima se ta roba kupuje preko Drine i prodaje u Srbiji.  
– To je ozbiljan problem i za državu koja na taj način gubi deo fiskalnih prihoda. Zato bi trebalo da se razmotri da li sadašnja državna zahvatanja mogu biti manja kako bi se povećala potrošnja, a budžet ostao neokrnjen, kaže Mićović uz, naravno, suzbijanje crnog tržišta. Inspektori sa policijom i carinom pojačavaju kontrolu, posebno u pograničnim mestima.

– Sivo tržište je uvek prisutno, a Srbija kao ni bilo koja druga država ne mogu u potpunosti da ga eliminišu. Građani se rukovode sopstvenom logikom, odnosno ekonomijom i idu tamo gde im je jeftinije, kaže Ljubinko Savić iz Privredne komore Srbije.