Zima, zima e pa šta je!

Kada je na Radio-televiziji Srbije startovao takmičarski šou program „Ja mogu sve” čak i oni koji nisu duhoviti, verovatno su pomislili da je naslov kao skrojen po meri novinarke i voditeljke Dragane Kosjerine koja je, otkako je sa Sport kluba došla na javni servis vodila nekoliko emisija, počev od „Nedeljnog popodneva” sa Vladimirom Jelićem, do emisija posvećenih tenisu sa Stefanom Bendićem i košarci sa Dejanom Pantelićem.

Uvek je bila lepa, elegantna i korektno je izgovarala svoj deo teksta mada joj se mogao zameriti nedostatak harizme. I onda je došao program „Ja mogu sve”, prve, pomalo ukočene najave i stereotipno ćaskanje sa žirijem i takmičarima, ali je iz emisije u emisiju bila sve bolja, opuštenija, snalažljivija, dobro koncentrisana na ono koji odgovor dobija na pitanje. I veliko  finale – njena atraktivna plesna tačka u prošlonedeljnoj emisiji „Ja mogu sve”.

Očigledno je Dragana Kosjerina „solo igrač” a na RTS-u su je iz nekog razloga dodavali kao dekor, kao nekog ko treba da, pre svega, bude lep i nasmejan a iskusni muški voditelji će već izboriti bitku za oboje. Pogrešno. Devojka je dokazala da u malom prstu ima i sport i šou program.

Televizijsku publiku žednu savremenog, po mogućnosti urbanog humora i situacija u kojima može da se prepozna, osvojila je serija „Andrija i Anđelka” u kojoj Andriju Miloševića i Anđelku Prpić gledamo u njihovom najboljem glumačkom izdanju. Zadovoljni gledaoci, zadovoljni Kanađani po čijoj je licenci snimljeno 27 verzija širom sveta a u Srbiji čak 130 epizoda sa scenarijem prilagođenim našem mentalitetu i humoru. A da dobra matrica ne garantuje uspeh, najbolji svedoči primer Turske u kojoj je urađeno samo pet epizoda. Da kojim slučajem producenti Zorana Popović i Filip Đorić nisu 2012. godine kupili licencu za ovaj format, program bi nam bio siromašniji za večernju dozu smeha.

Naravno da nije svaka epizoda jednako komična, bude često i reči na koje nismo navikli da čujemo sa ekrana (šale na račun probavnog trakta) ali sigurno da i to kod nekog izaziva salve smeha.

U svakom slučaju, kad se bez mnogo pompe i najavljivanja okupe ljudi koji veruju u ono što rade pa još dogovore plasiranje na televiziji sa nacionalnom frekvencijom (Prva) gledaoci su na dobitku.

Zaharije Trnavčević, čovek koji se sa puno elana sedam decenija bavio novinarstvom i koji nije podnosio sve ono što ne raste, ne buja, ne napreduje, zaslužio je da mu se televizije na kojima je radio oduže na bolji, vidljiviji način. Ali, ipak su se gledaoci zahvaljujući Neni Kunijević iz emisiji iz ciklusa „Tvoje pesme, moji snovi” podsetili na čika Zareta koji je na snimanju ove emisije 2011.godine rekao da uprkos tragedijama (smrt dva sina i supruge) ne sme da se prepusti bolu već da pruži primer drugim ljudima kako da se izbore sa patnjom.

Meteorolozi predviđaju još jedan hladni talas.

Šta nam mogu mraz i poledica, uskoro počinje pola tuceta novih turskih serija i „Farma 7”! A bensedina pune fioke.