„Profesor Marselo” na tronu Portugala

„Birajući sebe, čovek bira sve ljude”, verovao je nobelovac Žoze Saramago, verovatno najveći portugalski pisac, što je ubedljivom većinom glasova koje je na predsedničkim izborima poneo Marselo Rebelo de Soza – potvrdio njegov narod. Saramago je potekao iz siromašne seoske porodice, što mu je koristilo u uspešnom preispitivanju javne svesti i savesti, pokazujući u svojim knjigama da oseća muke i prodire u želje svoga naroda.

Muke i potrebe koje je i Robelo, ali nesvesno i neplanirano, osvajajući čak 52 odsto glasova u rekordnoj konkurenciji od deset kandidata, upečatljivo istakao.

Pobedivši ogromnom razlikom, ostavljajući iza sebe najbližeg protivnika sa svega 22 odsto glasova, novi predsednik, poznat kao „profesor Marselo” ukazuje, ako se rukovodimo Saramagovom logikom, koliko je portugalskoj većinskoj svesti potreban „flaster i melem”. Što je kao i drugi kandidati, pobednik predsedničkih izbora dobro znao, ali je zahvaljujući impozantnoj reputaciji decenijama građenoj na javnoj sceni, najbolje ugradio u svoju predizbornu kampanju. Obećao je oboje. 

Retorikom svojstvenom magu političkih i medijskih vođa, koji uživa popularnost zahvaljujući ulozi političkog analitičara oštroumnih komentara, obećao je u predizbornoj kampanji „da će vezati vladu koja se kruni i učiniti sve da zarastu rane”.

Iako predsednik ima uglavnom ceremonijalnu funkciju, Marselo će, delujući kao „flaster i melem”, učiniti sve da država izađe iz ekonomske i još razornije socijalne krize. 

Stoga je novog predsednika biračka većina videla kao korisnog posrednika koji će moći da održi ravnotežu u trenutku kada je država rastrzana između budžetske discipline koja treba da ispuni fiskalni deficit i programa protiv štednje koji zagovaraju levičari, pozivajući se na ukidanje smanjenja potrošnje.

Od predsednika Marsela očekuje se veliki doprinos, shodan dosadašnjim uspesima na svim poljima. Kandidat je u nezapamćeno velikoj brojčanoj konkurenciji dobio poverenje zahvaljujući svestranoj uspešnoj prošlosti. De Soza, profesor prava, ima dugu i zavidnu novinarsku i političku karijeru.

Još je kao dvadesetogodišnjak bio jedan od osnivača nedeljnika. Nakon toga bio je urednik. Mlađi član vlade bio je sedamdesetih godina prošlog veka, a devedesetih lider tada glavne opozicione partije socijaldemokrata. Bivši je član Evropskog parlamenta i, što je biračima mnogo važno, sjajan politički komentator, oštrog jezika.  

Javnost tako od profesora očekuje da bude donosilac presudnih odluka, u čemu mu je premijer Antonio Kosta, koji će teško sam moći da održi skupa koaliciju, obećao punu podršku.

Što se nepristrasnosti tiče, Marselo je obećao, uprkos upozorenjima levičara da postoji opasnost da bi mogao da se vrati nepopularnoj desničarskoj ekonomskoj politici čiju podršku i uživa, da će biti apsolutno nezavisan, da neće slediti politiku nijedne partije i da će nastojati da vlada izvan okvira postojećih političkih razmimoilaženja.

Njegove poruke zbližavanja poput – „Sve što pomaže izgradnji političke stabilnosti je prioritet” i „Sada nije vreme za podele” – utrle su mu put do fotelje na držanom vrhu, koju će primopredajom dužnosti 9. marta preuzeti od konzervativca Anibala Kavako Silvea. Silva se na predsedničkom tronu održao u dva uzastopna petogodišnja mandata.

Za razliku od konzervativca prethodnika, novoizabranik poseduje među političarima retku osobinu, koju je verovatno dobrim delom stekao novinarskim i političko-komentatorskim televizijskim angažmanom. Njegov biograf Vitor Matos prosto ju je naglasio rečima: „Ljudi vole Marsela jer je zabavan.”

Saramago je, osim što je talentovan pisac, zavredio „Nobela” jer je, opisujući svest, čoveka navodio zabavu kao suštinsku potrebu kojom je lako brisao granice između filozofije i života.

Predsednik Marselo ju je, poput svog zemljaka pisca, kao potrebu prepoznao u građanima, surfujući na njoj dok osvaja zemlju blage klime koju na 850 kilometara zapljuskuje Atlantski okean. Sada će morati bolje nego ikada da je upotrebi jer državu nestvarnih pejzaža i prefinjenih vina zapljuskuju i oni drugi talasi – međunarodnih kreditora. Portugal je trenutno primalac velikog paketa pomoći od 78 milijardi evra.