Najveće greške naših političara?

Jedinstvo opozicije koja je pobedila na izborima 2000.godine nije bilo definisano unutrašnjim potrebama već ga je doneo spoljni pritisak. I umesto da to jedinstvo bude organsko, iz kogasu trebali da izađu civilizacijski i nacionalniprioriteti, ono je bilo pragmatično, tj. jednokratno. Velika je greška to što nije uspostavljeno istinski, čvrsto jedinstvo demokratskih snaga.

Nije napravljen konsenzus oko najvećih državnih pitanja.

Politička elita je ušla u mračne odnose satajkunima i umesto dazatvara prostor za korupciju, on je čak i proširen.

Nova politička vlast nije uspela da srušistereotipe o Srbima koji su nastali devedesetih godina. Potcenili su ozbiljno lobiranje zadržavu.Nije osmišljena strategija tranzicije već se taj proces odvijao ad hok.

Šta su mogli da urade a propustili su?

Ogromna energija koja je postojala 2000. godine nije iskorišćena. To je bila šan da država napravi veliki front kvalitetnih ljudi, da se svi uključe, ali to nije urađeno i ta velika energija je nestala.

Imali smo šansu da uključimo dijasporu u državnu politiku. Ogroman ljudski resurs koji smo imali, ogroman broj ljudi u svetu koji su mogli da budu naše besplatne diplomate zaobiđen je.

Uprkos jasnom evropskom opredeljenju propustili smo priliku da igramo na više žica. Da se, na primer, nadovežemo na nesvrstanu prošlost koju ima ova zemlja. A na kraju je to čak i Hrvatska više iskoristila nego mi.

Unutrašnjost Srbije je zanemarena. Moralo se više ulagati u tu tzv. centralnu Srbiju.

.Propustili smo priliku da napravimo ozbiljnu reformu obrazovanja. Umesto toga mi smo mehanički ušli u bolonjski proces, koji je u određenoj meri neprimeren našim uslovima. Prihvatili smo da oponašamo nešto, nerazmišljajući šta radimo.