Највеће грешке наших политичара?

Јединство опозиције која је победила на изборима 2000.године није било дефинисано унутрашњим потребама већ га је донео спољни притисак. И уместо да то јединство буде органско, из когасу требали да изађу цивилизацијски и националниприоритети, оно је било прагматично, тј. једнократно. Велика је грешка то што није успостављено истински, чврсто јединство демократских снага.

Није направљен консензус око највећих државних питања.

Политичка елита је ушла у мрачне односе сатајкунима и уместо дазатвара простор за корупцију, он је чак и проширен.

Нова политичка власт није успела да срушистереотипе о Србима који су настали деведесетих година. Потценили су озбиљно лобирање задржаву.Није осмишљена стратегија транзиције већ се тај процес одвијао ад хок.

Шта су могли да ураде а пропустили су?

Огромна енергија која је постојала 2000. године није искоришћена. То је била шан да држава направи велики фронт квалитетних људи, да се сви укључе, али то није урађено и та велика енергија је нестала.

Имали смо шансу да укључимо дијаспору у државну политику. Огроман људски ресурс који смо имали, огроман број људи у свету који су могли да буду наше бесплатне дипломате заобиђен је.

Упркос јасном европском опредељењу пропустили смо прилику да играмо на више жица. Да се, на пример, надовежемо на несврстану прошлост коју има ова земља. А на крају је то чак и Хрватска више искористила него ми.

Унутрашњост Србије је занемарена. Морало се више улагати у ту тзв. централну Србију.

.Пропустили смо прилику да направимо озбиљну реформу образовања. Уместо тога ми смо механички ушли у болоњски процес, који је у одређеној мери непримерен нашим условима. Прихватили смо да опонашамо нешто, неразмишљајући шта радимо.