Poluvekovni san postaje java – počinje prebacivanje vozova u „Prokop”

Sledeća stanica – „Beograd centar”

„Poštovani putnici, sledeća stanica je ,Beograd centar’.” Na ovo novo obaveštenje sa razglasa „Štadlerovog” voza već za nekoliko nedelja moraće da se naviknu putnici koji dolaze iz Novog Sada. Jer posle svečanog otvaranja putničkog dela stanice „Beograd centar”, poznatijeg kao „Prokop”, sa Glavne železničke stanice počeće postepeno da se izmešta međunarodni i domaći putnički saobraćaj.

Decenijama najavljivano prebacivanje vozova sa glavne stanice iz Savskog amfiteatra na savremenu, prolaznu „Beograd centar” konačno više nije pusto obećanje.

U to su se uverili reporteri „Politike” koji su obišli gradilište gde bi u utorak peronski deo pod pločom od 36.000 kvadrata i trebalo da bude svečano otvoren.

Da probijanja roka neće biti jasno je čim se zakorači u Ulicu Dragana Mancea koja vodi do „Prokopa”. Pešački prelazi oko stanice preko kojih će svečarska svita proći sveže su prefarbani. Završne radove majstori su užurbano izvodili i na okretnici autobusa 34 ispred gornjeg ulaza u stanicu kroz koji će se spustiti premijer i njegova pratnja. Postavljani su novi ivičnjaci, svež sloj asfalta, trotoari...

Ništa drugačija slika ni ispod ploče, na peronskom delu „Prokopa”, gde su se od 3. decembra 2014. odvijali najobimniji radovi. Nameštanje ganc novih klupa i kanti, poslednje provere signalizacije, uklanjanje ostataka građevinskog materijala... I sve to bez prekidanja saobraćaja „Beovoza” i „BG voza”, kako se i radilo otkada je gradilište otvoreno.

Perone u centralnom delu sada krase kamene podloge, a na izlazima iz stanice bež pločice. Na svakom koraku i precizno podešeni časovnici, novi razglasni sistem, elektronske info-table, natpisi na srpskom i engleskom jeziku. 

– I svih osam koloseka pod pločom je kompletno rekonstruisano. Urađeni su od betona, a ne od tucanika. Postavljene su nove skretnice i šine. Kako ne bi bilo vibracija i buke kada vozovi prolaze kroz stanicu, stare šine od 49 kilograma po metru, zamenjene su novim od 60 kilograma – ukazuju Zorica Slavković-Marjanović, glavni inženjer za arhitektonske i zanatske radove, i njen kolega Vladimir Stošić, glavni inženjer za elektro i mašinske radove u „Beograd čvoru”.

– Sređen je i „mozak” stanice, objekat u koji stižu sve informacije o odvijanju saobraćaja u čvoru. Odatle će se pratiti svaki voz i kontrolisati sva elektronika na stanici – objašnjavaju inženjeri.

Konačno su uređeni i pothodnici za brzi prelazak sa perona na peron, ali i nova hidroizolacija ploče iznad perona. Namešteni su i svi otvori za pokretne stepenice i liftove, ali su oni zatvoreni dok ne bude izgrađena stanična zgrada.

Samo nekoliko koraka do napuštanja Savskog amfiteatra

Završetak radova na peronima „Prokopa” jedan je od značajnijih pomaka u izgradnji čvora. Ali, da bi se putnički i teretni saobraćaj konačno izmestili sa atraktivnog građevinskog zemljišta sadašnje stanice, država i grad moraju da naprave još nekoliko ogromnih koraka.

Potrebno je da se stanica u Makišu osposobi za robni i teretni saobraćaj. Za to je urađen projekat i radovi bi, kako navodi Milutin Folić, glavni gradski urbanista, trebalo da počnu za nekoliko meseci, a da se završe krajem ove ili početkom 2017. godine.

Gradnja postrojenja za održavanje i remont putničkih kompozicija u Zemunu predviđena je, takođe, za ovu godinu. Pred usvajanjem su i planovi detaljne regulacije za rekonstrukciju nadvožnjaka u blizini pružnog prelaza u Železniku i za denivelaciju pruge i puta u Batajnici. Pre oslobađanja Savskog amfiteatra mora da se uradi i obilaznica Bubanj potok – Vinča – Pančevo za koju je plan detaljne regulacije usvojen prošle godine. 

– Država trenutno pregovara kako bi za tu obilaznicu našla model kao za Pupinov most – dodaje Folić.

Treba da se uradi i prilazna saobraćajnica iz pravca Bulevara kneza Aleksandra za koju je već raspisan tender, kao i saobraćajnica koja će „Prokop” povezati sa autoputem za Niš. Ali, najveći poduhvat na „Prokopu” je izgradnja stanične zgrade čija bi vrednost trebalo da bude oko 30 miliona evra.

– Planiramo do kraja ove godine da rešimo da li će se za staničnu zgradu ići na partnerstvo ili će republika da je radi, a privatni partner samo komercijalne sadržaje oko nje – ukazuje Folić.

Kako „Politika” nezvanično saznaje, kao jedan od mogućih investitora za komercijalni prostor pominje se kompanija MPC biznismena Petra Matića, koja je pismo o namerama poslala gradu.

U sve ove poslove, izuzev gradnje 30.000 kvadrata komercijalnih sadržaja na „Prokopu” i obilaznice, koja će prema procenama koštati nešto više od 400 miliona evra, trebalo bi da bude uloženo oko 80 miliona evra.

– Radovi koji su preduslov za oslobađanje amfiteatra od železnice trebalo bi da budu gotovi do kraja 2018. Čak i da obilaznica ne bude završena, najveći deo će do tada moći da se iseli odande. U tom slučaju dole bi ostala samo jedna „pertla” – pruga koja bi funkcionisala dok se ne završi obilaznica – ukazuje Folić.

Nedostatak novca ugušio planove

Ideja o izmeštanju železničkog saobraćaja iz Savskog amfiteatra stara je više od pola stoleća, ali ozbiljnije je počela da se razmatra u doba Branka Pešića, gradonačelnika Beograda sedamdesetih godina prošlog veka. Projekat je završen 1974. kada je počela i gradnja dvokolosečnog visećeg železničkog mosta preko Save, prvog kapitalnog objekta u okviru beogradskog čvora. Ubrzo su počeli da se grade i prvi kilometri novih pruga, tuneli i druga infrastruktura. Prvi radovi na Prokopu otvoreni su 1977. izgradnjom potpornog zida pod brdom. Plan je bio da radovi budu završeni do 1. maja 1979. kada je trebalo da sa nove stanice krene prvi voz.

Ipak, gradilište čvora nije potpuno zamrlo. Tako je pruga do Novog Beograda puštena u saobraćaj 1984, 1988. i krak ka Rakovici, a 1995. i do Vukovog spomenika. Zbog ratova i sankcija, radovi su u više navrata prekidani i devedesetih. Podizanje zgrade u Prokopu, ipak, počelo je 1996. i ona je 2000. dobila današnji spoljašnji izgled.

Zastoj i posle 2000.

Radovi na „Prokopu” stali su i posle petooktobarskih promena 2000. godine. Železnice su pet godina kasnije raspisale međunarodni konkurs za izbor investitora za završetak stanice koji je zauzvrat trebalo da dobije pravo gradnje na ploči. Pobedio je mađarski „Trigranit”, ali pregovori su propali zbog dodatnih uslova ove kompanije.

Posao je u martu 2008. dobio „Energoprojekt”, drugoplasirani na konkursu. Tadašnja vlada nije odobrila ugovor, tvrdeći da ne postoji zakonski osnov da se privatniku ustupi prostor na kome treba da se grade poslovni i komercijalni sadržaji. U oktobru iste godine vlada je ipak sa „Energoprojektom” sklopila protokol o završetku izgradnje, ali bez komercijalnih sadržaja na ploči. Odlučeno je i da država plati 15 miliona evra za dotadašnje održavanje stanice, da finansira izgradnju „Prokopa” sa 50 miliona evra, a da grad za 22 miliona uradi pristupne saobraćajnice. Novi rok za završetak bio je 18 meseci, ali je po ko zna koji put probijen zbog – nedostatka novca.

Poslednji zalet radova pokrenuo je projekat „Beograd na vodi”. Početkom 2014. „Železnice Srbije” raspisuju tender za izbor izvođača radova pod pločom, za koje je 25,8 miliona evra obezbeđeno iz kredita kuvajtskog Fonda za arapski ekonomski razvoj. Kao novi rok dato je 14 meseci. Prvi put rok nije probijen iako je prošle godine Upravni sud ugovor između železnice i „Energoprojekta” ocenio kao nezakonit zbog izostanka konkurencije na tenderu.

Ni do danas se ne zna koliko novca je do sada otišlo na izgradnju beogradskog čvora, ali prema nezvaničnim informacijama ta cifra nije manja od dve milijarde dolara.