S bolovanja se ne može u penziju

Da li se zbog dugotrajnog bolovanja može odložiti odlazak u starosnu penziju, odnosno može li se tokom s bolovanja otići u penziju?

Upravo ova nedoumica bila je razlog da se našoj redakciji javi čitateljka, koja je do 31. decembra 2015. godine trebalo da podnese zahtev za penziju. Nije to uradila, jer je bila na tromesečnom bolovanju zbog preloma noge. Niko joj nije skrenuo pažnju da će je u ovoj godini zateći oštriji uslovi za prevremenu starosnu penziju, ako zahtev ne podnese do poslednjeg dana 2015.

Sada, objašnjava, mora da čeka ispunjenje novih uslova za penziju predviđenih u ovoj godini, kada žene starije za pola godine mogu da se penzionišu. Od 1. januara 2016. godine za njih važe novi pooštreni uslovi za penzionisanje. A to znači, podsećaju u PIO fondu, da je uslov za prevremenu starosnu penziju za žene u 2016. godini 55 godina života i 37 godina staža osiguranja. Za muškarce 55 godina i 8 meseci života i 40 godina staža.

U slučaju kada je neko na bolovanju, a hoće da ide u prevremenu penziju (u ovom slučaju žena), neizostavno treba da prekine bolovanje, zaključi radni odnos i podnese zahtev za ostvarivanje prava na starosnu, odnosno prevremenu starosnu penziju. Posle toga može normalno da nastavi lečenje, ali kao penzioner, kaže Jelica Timotijević, direktor Sektora za odnose s javnošću u PIO fondu.

U situaciji, dodaje ona, kada muškarac puni 65 godina života, a nalazi se na bolovanju, takođe je neophodno da prekine bolovanje, raskine radni odnos, podnese zahtev za ostvarivanje prava na starosnu penziju, a zatim nastavi da se leči kao penzioner.

Pravila su, dakle, ista za sve. I za one koji idu u redovnu starosnu i one koji bi da se prevremeno penzionišu. Svi moraju da prekinu bolovanje i prijave se Fondu PIO.

Zakon o radu, kažu u PIO, nalaže da se sa 65 godina života ostvaruje pravo na starosnu penziju po sili zakona i privremena sprečenost za rad (bolovanje) ne odlaže izvršenje ove zakonske odredbe.

Onaj ko je na bolovanju, a treba da ide u penziju, ne gubi ništa od zdravstvene zaštite, time što će prekinuti bolovanje na dan-dva, kaže Timotijević i dodaje da kada zaposleni podnese zahtev za penziju, on istoga dana, uz potvrdu Fonda, može da dobije novu zdravstvenu knjižicu RFZO i nastavi da se leči kod kuće.

Uslovi za prevremenu starosnu penziju, podsećaju u Fondu, podižu se do 2024. godine, kada će biti izjednačeni uslovi i za žene i muškarce – 60 godina života i 40 godina staža.

U redovnu starosnu penziju može da se ide s 61 godinom i najmanje 15 godina staža osiguranja, dok za muškarce i dalje ostaje uslov od 65 godina života i najmanje 15 godina staža.

Ukoliko je neki osiguranik želeo da ostvari pravo na penziju po uslovima iz 2015. godine, trebalo je da raskine radni odnos najkasnije do 30. 12. 2015. godine, kako bi pravo na penziju ostvario sa danom kasnije – 31. 12. po uslovima koji važe u toj godini.

Podnošenje zahteva 1. januara, i kasnije, podrazumeva primenu uslova koji važe u toj godini. Pravo na penziju stiče se danom podnošenja zahteva za penzionisanje, što je ovoj ženi zbog bolovanja promaklo.