Zdravstvo prihvatilo evropska pravila

Iako neki mogu smatrati da 30. mesto srpskog zdravstva u konkurenciji 35 evropskih država i nije naročito dobar rezultat, izvesno je da je nastavljen trend rasta. Podsetimo, prema istraživanju Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa (EHCI), prestižne ekspertske organizacije sa sedištem u Švedskoj, na prvim rangiranjima u kojima smo učestvovali 2012. i 2013. godine bili smo na poslednjem mestu. Po rezultatima 2014. iza sebe smo ostavili BiH, Rumuniju i Crnu Goru, dok smo na listi za 2015. osim u odnosu na Crnu Goru i Albaniju, bolje rangirani i od tri članice EU – Rumunije, Bugarske i Poljske.

Priznanje Srbiji stiglo je i od Arnea Bjornberga, predsedavajućeg EHCI i vođe istraživanja. U pratećem tekstu izveštaja on je naveo da uvećanje skora za 81 bod, koliko je naše zdravstvo zabeležilo u odnosu na 2014. godinu, predstavlja najveći pomak koji je do sada ostvarila ijedna zemlja u Evropi. Podsećamo, prikupili smo ukupno 554 od maksimalnih 1.000 poena.

Ocenjivanje Srbije, kao i ostalih 35 država (28 su članice EU), sprovedeno je na osnovu 48 pokazatelja u šest oblasti: prava i obaveštenost pacijenata, pristup zdravstvenoj zaštiti, ishodi lečenja, obim i područje usluga, prevencija i korišćenje farmaceutskih proizvoda.

Ovakav uspeh, kako je istakao direktor EHCI istraživanja, uglavnom je rezultat smanjenja smrtnosti novorođenčadi i boljeg pristupa uslugama zdravstvene zaštite.

Direktor Instituta za javno zdravlje „Batut” dr Dragan Ilić smatra da je smanjenje smrtnosti novorođenčadi u Srbiji zaista najvažnije poboljšanje među svim vrednovanim pokazateljima, uz podsećanje da smo u toj kategoriji na prethodnom ocenjivanju dobili samo jedan od tri maksimalna boda.

Prof. dr Zoran Radovanović, predsednik Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva, kaže da je postignuti uspeh „nesumnjiv i da ne postoji način da se omalovaže rezultati”.

– Naša administracija je 2012. ignorisala zahteve da se dostave podaci, pa smo po brojnim pokazateljima ostali neocenjeni. Za pohvalu je što je smanjen nivo birokratske osionosti i samozadovoljnosti, pa su sada zdravstvene vlasti uredno dostavljale tražene podatke. Bodove smo dobili na aktivnostima koje ne zahtevaju velika novčana ulaganja, kao što su donošenje Zakona o pravima pacijenta, pravo na mišljenje drugog lekara, pravo na uvid u sopstveni zdravstveni karton, postojanje lekara koji leče bez nadoknade, afirmacija fizičke aktivnosti kao vida prevencije ili elektronska dostupnost spiska svih lekara u Srbiji – primećuje dr Radovanović.

On podseća da smo svoju poziciju popravili zahvaljujući boljoj organizaciji Hitne pomoći tokom 24 sata, neodložnoj lekarskoj pomoći, pristupu izabranom lekaru istog dana, što nije zahtevalo kapitalna ulaganja.

Za prof. dr Olgu Popović Mladenović, predsednicu Lekarske komore Beograda, objavljeni rezultati pokazatelj su da „stvari u zdravstvu idu nabolje”.

– Bilo je ponižavajuće i poražavajuće kada smo bili rangirani kao poslednje zdravstvo u Evropi. Statistika i metodologija koje se koriste u istraživanju EHCI-ja mogu da nam se ne dopadaju, ali ih kao buduća članica EU moramo prihvatiti. Ti kriterijumi su nas očigledno „uterali u red” i motivisali da se potrudimo da bolje organizujemo zdravstvo, a rezultat je da pacijenti dobiju kvalitetnije lečenje – kaže dr Popović Mladenović

Prof. dr Petar Bulat bio je pomoćnik ministra zdravlja za međunarodnu saradnju i evropske integracije kada su 2013. godine stigli rezultati prvog izveštaja za 2012. godinu, po kojem smo proglašeni najgorim zdravstvenim sistemom. U ime ministarstva zdravlja (ministar je tada bio prof. dr Zoran Stanković) dr Bulat je sa autorima istraživanja započeo prepisku i dokazivanje da Srbija nema najgore zdravstvo u Evropi.

– Najnoviji rezultati su dokaz da je ispravljena nepravda koja je ranijem bodovanju učinjena srpskom zdravstvu, očigledno je da su prepoznata poboljšanja, napravljena od 2012. do danas. Ovo je dokaz da se naš zdravstveni sistem razvija i unapređuje – smatra dr Bulat, sada prodekan Medicinskog fakulteta u Beogradu. On dodaje da nas je kao državu skupo koštalo neprepoznavanje značaja ove ankete i rangiranja.

– Zdravstveni sistem Srbije nije savršen, ali sigurno nije bio najlošiji u Evropi – uveren je dr Bulat.

Dr Zoran Radovanović, međutim, upozorava da pokazatelji kojima se trenutno dičimo lako mogu da se uruše ukoliko se zakoni ne sprovode, ostvarena prava ignorišu, a vreme čekanja na pregled produži... Zato je, smatra, veoma važno insistirati da se postignuo održi, ali i dalje poboljšava. Dr Radovanović, koji je po specijalnosti epidemiolog, upozorava da nije dobro što smo izgubili poen za ranije impresivan broj dece koje smo rutinski vakcinisali (lane smo imali maksimalna tri, a za 2015. dva poena).

– Tolerisanje raznih prevaranata, psihopata, vudu majstora i „alternativaca” koji propagiraju ignorisanje obavezne vakcinacije dece, nosi opasnost da ćemo iduće godine na vakcinaciji izgubiti još poena – primećuje dr Radovanović.

-----------------------------------------------------------------------

Ministarstvo zdravlja: Mnogo toga još treba da se popravi

„Zadovoljni smo što su uloženi rad i postignuti rezultati u proteklom periodu prepoznati. Međutim, iako se ostvareni napredak ocenjuje kao rekordan otkako se ovo istraživanje sprovodi, mnogo toga u zdravstvenom sistemu treba još da se popravi kako bi zdravstvo bilo kvalitetnije i efikasnije. Sve aktivnosti koje Ministarstvo zdravlja sprovodi u poslednje dve godine usmerene su da na to da se građanima obezbedi bolji i savremeniji zdravstveni sistem, a zaposlenima u zdravstvu bolji uslovi rada i veće mogućnosti kvalitetnog usavršavanja u struci”, odgovor je Ministarstva zdravlja na molbu „Politike” da prokomentarišu objavljene rezultate.

U resornom ministarstvu veruju da će zahvaljujući najavljenom ulaganju u novu medicinsku opremu i uvođenjem integrisanog zdravstvenog informacionog sistema rezultati ovog istraživanja u 2016. godini biti još bolji.