Povratak države u središte moderne Srbije

Kragujevac – Punih deset godina je bilo potrebno da se krene s mrtve tačke. Od 2005, kada je grad „prešao” na desnu obalu Lepenice, kupivši za 180 miliona dinara centralni deo kompleksa Vojnotehničkog zavoda (VTZ), koji obuhvata više od 50 hektara, na tom prostoru se, praktično, ništa nije promenilo. Sve do pre par nedelja, kada je lokalna uprava, u nameri da konačno sanira zubu vremena prepuštena zdanja bogatog industrijskog nasleđa, završila sa obimnom papirologijom i formalnopravno preuzela odgovornost za budućnost, u istorijskom i kulturnom smislu, najvažnijeg dela Kragujevca. Sada predstoji izrada dokumentacije namenjene revitalizaciji kompleksa koji će u potpunosti oživeti tokom 2017, kada će se u zgradu nekadašnje Mašinske radionice useliti studenti sa Odseka za primenjenu umetnosti kragujevačkog Filološko-umetničkog fakulteta (Filum).

Dugogodišnji zastoj na definisanju ovog prostora otklonjen je marta 2014, kada je Vlada Srbije, po preporuci republičkog i kragujevačkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, donela odluku da kompleks VTZ proglasi prostornom kulturno-istorijskom celinom i stavi ga pod zaštitu države. Novi značajan pomak načinjen je februara 2015, kada je Savet za realizaciju projekta revitalizacije Vojnotehničkog zavoda održao prvu sednicu u Rektoratu Univerziteta u Kragujevcu. Inicijalnim sastankom ovog tela, koje čine predstavnici države, grada i akademske zajednice, predsedavao je pokrovitelj projekta, predsednik Srbije Tomislav Nikolić. Ovih dana, Savet je doneo odluku da se krene u drugu fazu revitalizacije.

Preseljenjem umetničkog dela Filuma na prostor Vojnotehničkog zavoda konačno će biti stavljena tačka na rasprave o tome kojim i kakvim sadržajima ovaj prostor treba da bude ispunjen.

Kragujevčani još pamte kako je, pre nekoliko godina, bivša vlast predlagala da se upravo deo oko Mašinske radionice, veliki plato kojim dominira visoki zidani dimnjak, pretvori u gradsku pijacu. Srećom, prevladao je razum, pa će kompleks VTZ, u jedinoj mogućoj viziji ovog prostora, postati središte naučnih i kulturnih dešavanja u Kragujevcu, koji je bio prva prestonica moderne srpske države nastale početkom 19. veka, baš na lokaciji koja je sada predmet državnog projekta revitalizacije.

Reč je, zapravo, o mestu sazrevanja nove Srbije koju su gradile obe naše kraljevske dinastije, podižući na desnoj obali Lepenice, prvo radionicu za popravku pištolja i pušaka, a potom i fabriku topova. Činili su to sa svešću da mlada kneževina, u ekonomskom i vojnom smislu, mora graditi put ka nezavisnosti, oslobođena tutorstva velikih sila koje su joj vekovima nametale svoju političku volju.

Izgradnja topolivnice 1836. i njeno preoblikovanje u, za to vreme, modernu fabriku oružja 1850, bile su zapravo krucijalne političke odluke i Obrenovića i Karađorđevića, kneza Miloša i kneza Aleksandra, koji su svoju otadžbinu, tek oporavljenu od dva krvava ustanka, zajedno izvlačili iz ruku turske i austrougarske carevine.

O značaju kragujevačke fabrike oružja, možda, najbolje svedoči podatak da su vojnici austrijske i nemačke armade, tokom Prvog svetskog rata, prvo bombardovali, a potom i opljačkali Vojnotehnički zavod, odnoseći najvrednije mašine i opremu. Taj kompleks bio je meta napada i NATO snaga, tokom bombardovanja 1999.

Na prostoru koji je kolokvijalno nazvan „Knežev arsenal” danas se nalazi 151 objekat. Svaki od njih odslikava razvoj ne samo srpske industrije, već i svih drugih važnih segmenata života jednog društva. Na tom mestu nastale su prve zanatske i vojne škole, ustanove za zdravstvenu i socijalnu brigu o radnicima, nikla su i prva administrativna zdanja koja, u arhitektonskom smislu, svedoče i o začecima urbane matrice srpskog naroda koji je još od sredine 19. veka hvatao korak sa razvijenim zemljama Zapadne Evrope.

Ovakvo opredeljenje potvrđeno je aktuelnim delanjem države koja se, i u simboličnom i u administrativnom smislu, vratila na mesto svog početka, na prostor VTZ, u središte moderne Srbije.