Kako su se voleli Cezar i Elizabeta

Veza bez obaveza – jedino je što svojim ljubavnim partnerima mogu da ponude beogradski tigrovi. Raspoloženi su za povremeno viđanje, ali čini se da nisu spremni za bilo kakav ozbiljniji odnos.
Tigrovi su samo jedan od ljubavnih parova među stanovnicima „Vrta dobre nade” na Kalemegdanu. U ovoj divljoj oazi sve životinjske vrste nekada stanu na „ludi kamen”. Razlika je samo da li je reč o „ugovorenim brakovima” kojima provodadžišu zaposleni vrta, ili o jedinkama koje same biraju partnere.

– Mužjak i ženka tigra ne žive zajedno i viđaju se u vreme parenja. Skupa su dok traje polni žar, a onda nastavljaju da žive kao samotnjaci – objašnjava Jožef Ezveđ, veterinar „Vrta dobre nade”.

Jeleni i lavovi pravi su Don Žuani. Alfa mužjaci žive u haremima koje ljubomorno čuvaju dok god su u punoj snazi. Glavni zavodnički argument im je snaga i zato, kad se pojavi mlađi i jači, ostarelom Kazanovi postaje jasno da je vreme za celibat.

Sve one koji tvrde da monogamija nije prirodna za životinje, pa ni za čoveka, demantuju neke vrste koje su svojim partnerima doživotno odane. Takvi su vukovi, dabrovi, medvedi i brojne vrste ptica.

– Svim Beograđanima poznati su mrki medvedi Gordana i Knindža koji su proveli 15 godina zajedno. Još dužim „bračnim stažom” mogu se pohvaliti beli medvedi Cezar i Elizabeta. Kada je ona uginula, on je danima patio za njom. Nije izlazio iz svoje pećine, odbijao je da jede i da sluša zaposlene – priseća se Ezveđ.

Nije ni čudo što zaljubljene zadirkuju nazivajući ih „golupčićima” i što se u narodu kaže „vole se kao grlice”. Ptice biraju ljubav za ceo život. Svojim partnerima verne su i odane čak i posle njihove smrti.

– Takve su najčešće grabljivice, kao beloglavi supovi i kondori. Rozenkolis papiga, iako u Zoo vrtu živi u jatu okružena drugim pticama, verna je samo jednom partneru. Ako se njemu nešto desi, druga ptica više ne pravi novo gnezdo – kaže Ezveđ.

Da ipak nije sve tako ružičasto u životinjskom svetu, već da je u pitanju samo sklonost ljudi da i drugim vrstama pripisuju ljudske osobine, upozorava veterinar bihejviorista Dunja Kovač.

– Monogamija se kod životinja definiše kao uparivanje zarad produžetka vrste i opstanka. Biolozima je još fascinantan ovaj fenomen i on nastavlja da se istražuje i dan-danas. Kao jedan od razloga monogamije navodi se veća mogućnost za opstanak jer par ima veće šanse da pronađe hranu, othrani mladunce ili izbegne predatora, nego što bi to mogao pojedinac. U životinjskom svetu stvari su jednostavne, sve se svodi na opstanak i produžetak vrste – kaže Kovač.

--------------------------------------------------------

Ljubav na daljinu

Jednu od najlepših ljubavnih lekcija daju nam pingvini. Zimski period provode razdvojeni – ženke su na obali, a mužjaci čuvaju jaja hiljadama milja daleko na kopnu. Ljubavnici se ponovo pronalaze uz pomoć pesme, uživaju u ljubavi koja traje oko 16 godina uprkos hiljadama kilometara razdvojenosti.

--------------------------------------------------------

Dešava se da se neki ljubavnici iz životinjskog sveta posvađaju i požele da stave tačku na svoj odnos. Galapagoske kornjače Bibi i Poldi koje su zajedno provele 115 godina, posle 36 godina života u zajedničkom kavezu rešile su da se razvedu. Bibi je njen suprug toliko počeo da nervira da mu je jednom odgrizla deo oklopa. Osoblje Zoo vrta u Bazelu odlučilo je da je najbolje da ovaj par napravi pauzu i razdvoji se.

--------------------------------------------------------

– Psi žive u društvenim grupama, najčešće to viđamo na ulicama, i pare se po principu „svako sa svakim”. Ženka ulazi u teranje dva puta godišnje i može da se pari sa bilo kojim mužjakom, pa i sa svojim potomstvom. Kod mačaka je isto, s tim što one ne žive u većim grupama, već su samotnjaci. Kod ovih vrsta postoji hiperprodukcija, odnosno preterano razmnožavanje i prekobrojnost. Zato je regulisanje reprodukcije pasa i mačaka danas od velike važnosti kako ne bismo imali ulične populacije – ističe Dunja Kovač.