Kome smeta Trg NATO žrtava u Murinu

Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica – Na centralnom trgu u Murinu, gradiću na severu Crne Gore, pre desetak dana postavljena je tabla na kojoj piše „Trg NATO žrtava”. Tabla je postavljena u čast i pomen nevino stradalih građana te varošice tokom bombardovanja 30. aprila 1999. godine.

Lider Demokratske narodne partije (DNP) Milan Knežević sa građanima Murina saopštio je da su se odlučili da samoinicijativno postave tablu sa nazivom trga, jer se Skupština opštine Plav „suprotno zakonu, oglušila o inicijativu građana Murina i Odborničkog kluba Demokratskog fronta (DF), koji su zahtevali da se poštuje volja građana i da se trg nazove ’Trg NATO žrtava’”.

„Trg se sada zove ’Trg NATO žrtava’, i to je najmanje što mi slučajno preživeli možemo da učinimo. Mi zapravo pokazujemo da nismo dozvolili da nam slome kičmu i zatru pamćenje i da nam niko na silu ne može nametati odluke”, kaže šef Odborničkog kluba DF-a Milun Zogović.

Za lidera DNP-a Milana Kneževića postavljanje table je otpor zaboravu, „otpor svakom pokušaju ideološkog i nacionalnog prevaspitavanja ljudi u Murinu i građana Crne Gore i ona nije uperena protiv bilo koga”.

Iz plavske opštine stigle su prve pretnje da će ukloniti postavljenu tablu, „jer o tome nije doneta odluka Skupštine opštine”.

Potomci nevino stradalih žrtava u NATO zločinačkom napadu na Murino od kojeg su NATO bombe napravile zgarište poručuju da će dati svoje živote upravo tamo „gde su NATO zlikovci ubili našu decu”, ali neće dati da se ukloni tabla sa natpisom „Trg NATO žrtava”.

„Tabla može da smeta samo onome ko je počinio to zverstvo ili onima koji ih podržavaju”, kaže nam predsednik Mesne zajednice Murino Branislav Otašević.

On kaže da su opštini još 2000. godine poslali zahtev da trg nosi ime žrtava NATO agresije i da se o njemu nikada nije razgovaralo.

„Krajem prošle godine predlog opštinske Komisije za davanje imena i naziva ulica i trgova na prostoru Plava Opština nije prihvatila jedino u delu koji se odnosio na Trg NATO žrtava. Tražili smo od predsednika Opštine Orhana Šahmanovića da od vlade traži mišljenje o tom pitanju, što on mislim nije uradio, ili jeste pa mu je sugerisano da odbije zbog dodvoravanja toj agresorskoj organizaciji, kako bi što pre ušli u nju iz svojih ličnih interesa”, priča nam Otašević. „Nakon toga napravili smo širu konsultaciju sa narodom Murina, Velike i Brezojevice i složili se da mi to uradimo kao naš dug i obavezu prema tim žrtvama i postavimo tu tablu, što smo i uradili.”

Meštani ovog kraja poručuju da je imenovanje trga legitiman čin i da tu nema nikakve smetnje niti štete bilo kome, jer „nije upereno ni protiv koga, niti se sme koristi u političke ili dnevnopolitičke svrhe, već isključivo kao dug i pijetet prema stradalima”.
„Ovo su naše žrtve, naš dug prema njima, a zločinci koji su to uradili ili oni koji ih podržavaju neka izvine ako ovo škodi njihovim interesima i namerama. Istina je da je na Murino izvršena agresija i zločin bez povoda i opravdanja. Znamo ko je to uradio i zašto, a sad još ti isti očekuju da pred njima povijemo glavu i da ne smemo ni pomen tim žrtvama učiniti, što neće dočekati. Mi smo tablu postavili, ona će tu stajati, oni je mogu micati, ali mi ćemo je odmah vratiti koliko god puta bude trebalo”, poručuje Otašević. „Umesto da država Crna Gora dan kada je bombardovano Murino proglasi za nacionalni praznik, aktuelni režim na svaki način pokušava da stradanje nevinih građana relativizuje i predstavi kao slučajnu grešku. Zbog toga je obeležavanje trga u Murinu jasna poruka da se ne mirimo sa zaboravom, niti pristajemo na odluke u kojima nisu učestvovali građani. Ova tabla nikome ne predstavlja pretnju i mogu samo da iskažem žaljenje zbog toga što i ranije nije postavljena, jer ako se odreknemo uspomene na naše nevino nastradale građane i sami zaslužujemo zaborav”, poručio je on.
Ljubomir Komatina iz Murina, čiji je otac stradao u NATO agresiji, ne bi voleo da se ovo politizuje.

On kaže da su dolazili iz opštine komunalna inspekcija, a verovatno i policijski inspektori, koji su slikali tablu i sumnja da imaju nameru da je uklone. „Ta tabla nikome ne smeta i samo je u svrhu pijeteta prema našim žrtvama. Ceo narod ovog prostora to hoće, odbornici SNP-a u SO Plav podneli su ostavke kad je Opština odbila predlog komisije o nazivu trga”, saopštava Komatina. „Da neće neko slučajno da kaže da se ta agresija nije desila, da žrtava nije bilo. Ne bih nikome preporučio da se igra sa našim emocijama i našim žrtvama i da nam povređuje rane, jer na to nemaju pravo, a nije ni ljudski ni pošteno, i nek se malo zamisle nad tim problemom. Šta bismo i kakvi mi ovde bili da preko tih naših žrtava idemo sa zlikovcima i u njihovu organizaciju, a ako je ovo smetnja onima koji hoće da sprovedu taj čin ulaska u NATO, to je njihov problem.”

Bombardovanje Murina 30. aprila 1999. smatra se jednim od najtežih zločina tokom NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Avijacija je tada sa desetak projektila bombardovala most na Limu koji se nalazi u centru naselja. Stradali su civili, među kojima i troje djece Olivera Maksimović (13), Julijana Brudar (10) i Miroslav Knežević (13), učenici Osnovne škole „Petar Dedović”. Tom prilikom živote su izgubili i Vukić Vuletić (56), radnik škole, penzioner Manojlo Komatina (72), domaćica Milka Kočanović (69). U napadu su povređeni Željko Belanović, Svetlana Zečević, Tina Milović, Mirko Šoškić, Danilo Jokić, Vasko Čejović, Slobodan Mirosavljević i Slavko Mirković.