Davos je reklama

Savremena ekonomska demagogija ima veze sa stvarnošću koliko i magijski obred: dodajte deregulaciju (obavijenu u buržoaski definisanu „slobodu”) i imaćete stabilnost, napredak, ljubav. No da bi ekonomija zadržala dronjke simboličkog kapitala koji su joj ostali nakon što nije predvidela ekonomsku krizu iz 2008 – usput: tokom svoje istorije nije predvidela ni jednu jedinu – stvarni se efekti implementacije savremenih ekonomskih modela moraju potiskivati sistematskom izolacijom od stvarnog života. Pa baš stoga i ne čudi da se godišnji samit moćnih i bogatih održava u Davosu, klasno izolovanom zimovalištu u švajcarskim Alpima: ne samo da su učesnici fizički odvojeni od socijalnog dna, već su obezbeđeni od rizika najavljene nove svetske ekonomske krize i od kontakta sa eventualnim posledicama sopstvenih preporuka. Smešno bi bilo da nije opasno: izolovani od stvarnog sveta koliko god se može biti izolovan u mondenskom zimovalištu koje je za potrebe samita očišćeno čak i od turista – decision makers donose odluke koje se tiču svih nas ali po pravilu idu u korist samo nekima, najčešće njima samima.

Medijska prezentacija konferencije je ključna: sastanak se završio a izveštaje dobijamo na kašičicu, u formi mimova i tek nakon što su temeljno obrađeni za konzumaciju prosečnog stanovnika planete: okićene preduzetničkim optimizmom i ukrašene svetlom na kraju tunela (https://www.weforum.org/agenda/2016/01/36-best-quotes-of-davos-2016). Ne bi li prilog začinio nekakvom zanimljivom crticom, Si-En-En je dodao nekakvu „skalu zabrinutosti” (http://money.cnn.com/2016/01/21/investing/world-market-reaction-davos/) na kojoj je establišment koji se svake godine sjati na festival smešne ekonomije upisivao nivo svoje (ne)zabrinutosti. Lagani optimizam priloga, međutim kontrastira „zabrinutost” i olako prihvatanje onoga što se sve češće zove „novom globalnom krizom”. Dok je prethodna kriza bila dočekana sa iole ozbiljnim izrazom lica, ova se dočekuje sa arogantnim „zabole-nas“ stavom (koji je, doduše, opravdan: nije kao da će establišment osetiti neke posledice): sve je otišlo do đavola, ali imamo tablu – ludilo, zezanje. Posred radikalnih socijalnih razlika i nikad sivlje ekološke budućnosti, Davos predstavlja oazu buržoaskog optimizma i mondenske zezancije.

Što se tiče nas sa dna, Davos je reklama koja pokušava da vam uvali političku pasivnost upakovanu u optimističku ambalažu. I, kao i svaka druga reklama, ona leči temeljni antagonizam kapitalističke proizvodnje: pošto ne može da obezbedi trajni i održivi mehanizam opstanka ljudskog društva, daje se u proizvodnju slika svetle budućnosti taman onoliko koliko to čini i bilo koja druga reklama.

Doduše, ako nas to brine, ne bi trebalo i da čudi: na delu je gorepomenuta saznajna izolacija. Paralelna dimenzija u kojoj obitavaju učesnici samita opremljena je i selektivnim sočivom koje omogućava da se stvarnost percipira selektivno, dakako samo onako kako nam (klasno) odgovara. Utoliko je globalni samit u Davosu opravdao epitet „globalnog” jer reflektuje najvažniju karakteristiku globalne politike: elite izolovane od straha od suočavanja s problemima protivstavljene sirotinji bez mnogo perspektive i njenoj neprestanoj borbi za život.

Magistar političkih nauka