Da li se biblioteka seli u robnu kuću

Kragujevac – Četvrti po veličini grad u zemlji sa oko 200.000 stanovnika, rodno mesto moderne srpske države, prvog ustava i prvih novina na srpskom jeziku, ima biblioteku, ali knjige, već 150 godina, od kako je u Kragujevcu počela institucionalna briga o njima, nemaju svoj dom. Prvo su, pre vek i po, čuvane u današnjoj Prvoj kragujevačkoj gimnaziji, posle Drugog rata bile su razmeštene na čak 13 lokacija u gradu, a od 1968, pa sve do danas, mogu se pozajmiti na tri mesta: u Dečjoj biblioteci koja se nalazi u legatu ovdašnjeg profesora muzike Jovana Đ. Mirkovića, u zgradi Gradskog doma i u upravnoj zgradi gde je i Odeljenje zavičajne knjige.

Da li će Narodna biblioteka „Vuk Karadžić”, koja to ime nosi od 1953, u godini kada obeležava veliki jubilej – 150 godina postojanja, konačno dobiti svoj krov nad glavom, svoje prvo namensko zdanje u kome bi bilo zaustavljeno vek i po dugo lutanje knjige? Ukoliko to nije moguće, može li 2016. biti, bar, prekretnica u tom smislu?

Stara robna kuća „Beograd” u centru grada, koja se i ranije pominjala kao objekat koji bi trebalo oplemeniti kulturnim sadržajima, sada je „iskočila” u prvi plan kada se govori o novoj adresi kragujevačke biblioteke. Ovu informaciju je u razgovoru za „Politiku” potvrdio član Gradskog veća za kulturu i informisanje, Boris Kovačević, napomenuvši da bi u „Beograđanki”, s obzirom na veličinu tog nekada repernog trgovačkog objekta, mogle biti smeštene i druge ustanove kulture koje kubure sa prostorom.

– Zgrada robne kuće „Beograd” je dobro rešenje za biblioteku, ne samo zato što se nalazi u samom srcu Kragujevcu, već i zato što je reč o prostranom i kvalitetno zidanom objektu koji bi mogao da se adaptira i za potrebe Istorijskog arhiva i Zavoda za zaštitu spomenika kulture koji rade u neadekvatnom prostoru. Međutim, ta zgrada je u privatnom vlasništvu, što znači da bi grad, pre nego što krene u bilo kakvu priču, morao da kupi objekat. A s obzirom na finansijsku situaciju, nije realno očekivati da bi se ta transakcija mogla obaviti ove godine – kaže Kovačević, navodeći da bi sa preseljenjem biblioteke u „Beograđanku” oživeo i centralni gradski potez „Prodor” koji povezuje hotel „Kragujevac” i Skupštinu grada.

Sa idejom da se lutanje knjige u Kragujevcu zaustavi u nekadašnjoj robnoj kući „Beograd” saglasan je i direktor Narodne biblioteke „Vuk Karadžić”, književnik Mirko Demić. Ne samo zato što bi na taj način, kako kaže, bio rešen problem sa čuvanjem knjiga, već i stoga što bi to bio znak da se kulturi u ovom gradu pridaje adekvatan značaj.

– Naša biblioteka je razmeštena na tri lokacije, a zavičajno odeljenje, kao i retke i stare knjige, zaslužuju mnogi bolji tretman. Ne samo u fizičkom smislu, već i zato što sve knjige o kojima se brinemo, treba da budu dostupnije svima onima kojima smatraju da je pisana reč, kao deo kulturne baštine, važna. U uslovima u kojima danas radimo, a ti uslovi su isti kao i pre pola veka, teško je pratiti savremene tokove koji jednoj biblioteci nalažu da svojim korisnicima ponudi raznovrsne sadržaje. Krajnje je vreme da kragujevačka biblioteka dobije svoj dom. Ako to nije moguće ove godine, kada slavimo vek i po postojanja, onda neka to bude naredne – poručuje Demić u razgovoru za naš list.

Narodna biblioteka „Vuk Karadžić” u ovom trenutku raspolaže sa oko 1.600 kvadratnih metara prostora u kojem obavlja sve svoje delatnosti, uključujući i izdavačku, a zgrada robne kuće „Beograd” ima oko 12.000 kvadrata. To je više nego dovoljno da se smesti 500.000 knjiga i novinskih izdanja koje svakodnevno pozajmljuje i čita više od 17.000 članova kragujevačke biblioteke.

-------------------------------------------------------------------

„Splin Pariza” Vidosava Stevanovića najbolja knjiga u 2015.

Ovu nedelju kragujevačke kulture obeležiće tradicionalna manifestacija „Dani knjige” kojom Narodna biblioteka „Vuk Karadžić” promoviše zavičajno izdavaštvo i štamparstvo. Tokom manifestacije, od 2. do 5. februara, ovdašnji ljubitelji knjige imaće priliku da se podsete šta su to sve kragujevački pisci objavili prošle godine. Povelja za najbolju knjigu u 2015. biće uručena Vidosavu Stevanoviću za dnevničku prozu „Splin Pariza”, u izdanju Službenog glasnika.