Počela isplata uvećanih penzija

Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje počeo je juče isplatu uvećanih penzija za 1,25 odsto penzionerima samostalnih delatnosti. U petak, 5. februara, uvećane januarske penzije i razlika za decembar, stići će vojnim i poljoprivrednim penzionerima. Najstarijima iz kategorije zaposlenih, penzijski čekovi počeće da stižu od 10. februara.

Zaključkom vlade, podsećaju u PIO fondu, penzije i novčane naknade nadalje će se isplaćivati u uvećanom iznosu.

Preračunato, to znači da će penzioneri s primanjima od 20.000 dinara mesečno primiti penziju veću za 250 dinara, dok će oni s čekom od 25.000, primiti više 312,5 dinara.

Ovo povećanje rezultat je dogovora vlade i MMF-a krajem prošle godine. Povećanje penzija je linearno, dakle, važi za sve penzionere. I one kojima je penzija umanjena za 22, odnosno 25 odsto, ali i onih 60 odsto penzionera, kojima penzije nisu dirane.

I dok premijer Aleksandar Vučić ističe da povećanje penzija nije malo, već skromno i stabilno, penzioneri s druge strane uporno pitaju da li će im i kada biti vraćene umanjene penzije, budući da su ih oni zaradili.

Milan Nenadić, potpredsednik Saveza penzionera Srbije, kaže, da je zatraženo da se ukine Zakon o privremenom umanjenju penzija do kraja 2016. godine, jer je i Ustavni sud Srbije potvrdio da je to privremena mera, koja, međutim, još traje.

– Trebalo bi ova umanjenja penzija od prošle godine bar prepoloviti, ako već nisu ukinuta. Tim pre, što penzije poslednje četiri godine nisu pratile rast inflacije, pa su realno mnogo obezvređene, kaže Nenadić.

Najave premijera „da u januaru beležimo suficit i ukoliko takve rezultate budemo imali i ubuduće, da se do kraja godine može očekivati još jedno povećanje plata i penzije” penzionerima nisu velika uteha, jer je godina tek počela.

Ljubomir Madžar, ekonomista, kaže da suficit u januaru ne može biti reper za eventualno povećanje plata i penzija na kraju 2016. godine, jer je godina tek počela i čeka nas mnogo iznenađenja. On smatra da ovakve najave nisu realne, jer se i prema tvrdnjama Fiskalnog saveta ove godine očekuje mnogo veći deficit nego što je to bilo u 2015. godini.

Najpre zbog vraćanje neporeskih prihoda na niži nivo.

S druge strane i u 2015, kao i dve godine pre toga, zabeleženo je izuzetno slabo izvršenje javnih investicija. Osim toga još nije započela ni predviđena racionalizacija broja zaposlenih u javnom sektoru što je veštački napravilo suficit. Kada se isplate sve otpremnine, teško da će se govoriti o suficitu, zaključuje Madžar.