Ono što slabi EU, jača Kremlj

Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Uprkos tome što zvanični Berlin nastoji da postepeno otopli odnose sa Moskvom i stvori uslove da Evropska unija ublaži ekonomske sankcije nametnute Rusiji zbog uloge u ukrajinskoj krizi, nemačka štampa minulih nedelja žestoko se obrušila na Kremlj, optužujući ga za propagandu. Svojevrsnu eksploziju antiruskog sentimenta u nemačkim medijima izazvao je krajem januara slučaj navodnog silovanja nemačke državljanke ruskog porekla, da bi minulih dana oštrica nemačkih komentatora bila usmerena na bavarskog premijera Horsta Zehofera, koji je bio u dvodnevnoj poseti Moskvi gde se susreo i sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

To što je jedan od državnih ruskih kanala izvestio kako su trinaestogodišnju Lizu F., nemačku državljanku ruskog porekla, 11. januara otela i tokom 30 sati silovala trojica arapskih migranata u Berlinu, verovatno ne bi dovelo do diplomatskih zaoštravanja da u odbranu „naše Lize” glas nije podigao šef ruske diplomatije Sergej Lavrov. On je iskoristio godišnju konferenciju za novinare da okrivi nemačke vlasti i medije da „probleme guraju pod tepih”, rekavši da se nada da „problemi sa migrantima neće biti politički korektno lakirani”.

I dok je portparol kancelarke Angele Merkel Štefen Zajbert upozorio Moskvu da je „nedopustivo da se ovaj slučaj politički iskorišćava”, a šef nemačke diplomatije Frank Valter Štajnmajer rekao da „nema razloga da se ovaj slučaj koristi za političku propagandu, sa ciljem da se utiče na i onako teške unutarnemačke debate na temu migracija”, nemački mediji su mnogo oštrije reagovali.

I pre nego što je tinejdžerka Liza priznala da je izmislila da su je silovali „muškarci južnjačkog izgleda”, nemački mediji su osuli paljbu po Kremlju. Konzervativni dnevni list „Velt” istakao je da zvanični Berlin mora da pozove ruskog ambasadora na razgovor.

„Jezivo je drzak način na koji je Lavrov o navodnoj žrtvi silovanja govorio kao o ’našoj Lizi’. Kao i u Ukrajini i šire, čini se da su i ovde ljudi ruskog porekla proglašeni štićenicima Moskve”, ukazuje „Veltov” komentator Rihard Hercinger, dodajući da nemačka vlada mora da pozove ruskog ambasadora i objasni mu da Nemačka nimalo nije spremna da toleriše klevetanje i narušavanje njenog liberalnog sistema. „Osim toga, na svetlost dana mora se izneti i to u kojim razmerama su se članovi ruske tajne službe infiltrirali u SR Nemačku, kao i njihove veze sa lokalnim ekstremistima.”

Zvanični Berlin nije ovako reagovao iako su širom Nemačke organizovani protesti stanovništva ruskog porekla, kojima su se pridružili i predstavnici Nacionaldemokratske partije (NPD) koja važi za neonacističku. Ovi protesti, prema oceni komentatora liberalnog diseldorfskog poslovnog lista „Handelsblat”, Matijasa Brigmana, pokazuju kako ruska propaganda pokušava da destabilizuje Evropu.

„Prvo, ruske državne televizije u glavnim dnevnicima uglavnom izveštavaju o vestima iz inostranstva kako bi skrenuli pažnju sa beznadežnog stanja ruske ekonomije. Drugo, Kremlj hoće da pokaže ljudima kako bi izbeglice bile opasne za Rusiju... Treće, ovaj slučaj nije samo školski primer ruske propagande već i naznaka aktivne podrške Moskve desničarskim ekstremistima u Evropi, bilo da je u berlinskom slučaju u formi propagandne pomoći za NPD, bilo da je u pitanju politička podrška promoskovskim partijama u Mađarskoj, Bugarskoj i šire”, smatra Brigman i zaključuje da „Kremlj takođe ima za cilj ’promene režima’”.

I „Frankfurter algemajne cajtung” smatra da je Kremlj iskoristio navodni slučaj silovanja, a sve po sistemu „ono što slabi EU, jača Kremlj”.

„Pojedine zemlje su podložnije pritiscima. Tako Kremlj za svoje potrebe koristi nacionalističke snage od (francuskog) Nacionalnog fronta do Alternative za Nemačku. Putinovi mediji već dugo podstiču nepoverenje prema zapadnim elitama. Poslednjih nedelja propagandna mašinerija Kremlja, u dosluhu sa NPD, iskoristila je slučaj navodnog silovanja od strane migranata u Berlinu da izazove mržnju kod nemačkog stanovništva koje govori ruski jezik”, ističe Fridrih Šmit, dodajući da je to kulminacija nastojanja Rusije da „proširi borbenu zonu”.

U kontekstu „proširivanja borbene zone” sagledan je i Zehoferov susret sa Putinom u Moskvi, gde je istakao potrebu o ublažavanju sankcija Rusiji. Iako je Zehofer rekao da ne vodi paralelnu spoljnu politiku te da je njegova poseta dogovorena i pripremljena sa Merkelovom i Štajnmajerom, to nije razuverilo nemačke medije. Isti oni mediji koji optužuju Merkelovu da je „deo problema” kada je u pitanju rešavanje izbegličke krize, sada su optužili Zehofera da posetom Putinu podriva izbegličku i spoljnu politiku Merkelove. Bavarskom premijeru je prebačeno i to što se još na početku krize u Siriji zalagao za tešnju saradnju sa Rusijom, kao i da zbog ekonomskih interesa želi da se ublaže sankcije Moskvi zaboravljajući aneksiju Krima.

Među ovim kritičarima bezmalo niko nije istakao činjenicu da saradnju sa Rusijom o pitanju Sirije zastupaju i Merkelova i Štajnmajer, kao i da je u poseti Moskvi bio i socijaldemokratski vicekancelar Zigmar Gabrijel, koji se mesecima otvoreno zalaže za ublažavanje sankcija Rusiji baš kako bi se smanjile negativne posledice po nemačku privredu. Čak oni komentatori, poput Zuzane Letenbauer sa radija Dojčlanfunk, koji primete da su i Zehofer i Gabrijel bili u Moskvi, to sagledavaju kroz prizmu da ovi lideri dve vladajuće stranke imaju samo jedno zajedničko – da sa vlasti skinu Merkelovu.

Iako u nemačkim analizama ima i istine o ruskim tehnikama „hibridnog rata”, čini se pak da je talas antiruskih komentara podstaknut time da je nemačkim medijima poprilično teško palo to što ih je Lavrov – baš kao i nemačka javnost posle novogodišnjih napada na žene u Kelnu – osumnjičio da zarad političke korektnosti „lakiraju” stvarnost.