Vanredno stanje razorilo život stotinama porodica

Brutalne slike, kakve se ovih dana viđaju po Francuskoj, više nisu uobičajene ni u zemljama čiji je dosije o kršenjima ljudskih prava podebeli. Stotine porodica su žrtve nasilnih policijskih pretresa, izvedenih usred noći, deca su gledala kako im njihove očeve ili majke odvode u zatvor, mnogo je traumatizovanih ljudi koji su bezrazložno obeleženi kao „sumnjivi”, kaže se u neobično oštrom izveštaju Amnesti internešenela (AI) o kršenjima ljudskih prava u Francuskoj u poslednja dva meseca, otkako je u zemlji uvedeno vanredno stanje posle terorističkog napada u Parizu 13. novembra.

Apeli potkrepljeni podacima o prekomernoj upotrebi sile, uz poziv da Pariz odustane od produženja vanrednog stanja i da ovu klauzulu ne ubacuje u svoj ustav, stižu sa svih strana. Ujedinjene nacije, Evropski savet, pojedini francuski mediji, zaštitnici građana, brojne domaće i međunarodne grupe ubeđuju vlasti da će dalje produženje vanrednih mera naneti nenadoknadivu štetu građanskom društvu. Uprkos svim opomenama, socijalistička vlada Manuela Valsa i predsednik Fransoa Oland namerili su da se amandman o produženim vanrednim merama ubaci u Ustav Francuske.

Ne odustaje se ni od najspornijeg predloga da se osuđenim teroristima oduzme francusko državljanstvo, čak i ako su rođeni u toj zemlji i ukoliko imaju još neki drugi pasoš.

Sem što su prestrašila mnoge nevine ljude i doprinela da pojedinci budu izbačeni sa posla, a da deca budu obeležena kao budući teroristi, posebna policijska ovlašćenja nisu dovela do konkretnih rezultata u otkrivanju terorista, navodi se u izveštaju AI. U poslednja dva meseca, otkako je u Francuskoj zavedeno vanredno stanje, izvršena su 3.242 pretresa bez sudskog naloga, uhapšeno je 400 osoba, dok je drugih 400 zadržano u kućnom pritvoru, a samo protiv četiri lica pokrenuta je sudska istraga zbog mogućih veza sa terorističkim akcijama.

„Mislio sam da smo gotovi, da ćemo svi biti pobijeni”, ispričao je svedok pod lažnim imenom Mark, čiji iskaz citira u celini AI. Trudnu ženu i desetogodišnje dete sakrio je u kupatilo i tek onda je otvorio vrata ljudima za koje je mislio da pripadaju islamofobičnoj bandi, koja je došla da im se osveti.

„Čim su upali unutra, mene su udarili po licu i stavili mi lisice na ruke, što su potom učinili i mojoj ženi.”

Mark i njegova žena su na kraju oslobođeni bez ikakvih optužbi, ali oni nisu jedini koji su bili izloženi sličnom maltretiranju.

Ljudi su, po navodima AI, hapšeni i odvođeni u zatvor bez ikakvog objašnjenja, gubili su posao ili im je onemogućeno da pohađaju školu i polažu ispite.

„Teško je uvažiti francuske vlasti kada objašnjavaju da su ovakve mere adekvatan odgovor na opasnost od terorizma”, rekao je u intervjuu za pariski „Mond” direktor AI za programe u Evropi i centralnoj Aziji. Ova organizacija poziva Pariz da ne produžava vanredno stanje, sem ukoliko zaista nije kadra da dokaže da je situacija toliko opasna da zaista ugrožava očuvanje države.

Još je sporniji predlog o oduzimanju državljanstva, koji gura vlada, iako je suočena sa drugačijim stavovima u svojoj partiji. Ministarka Kristijan Tobira je zbog neslaganja sa ovim zakonom podnela ostavku, a po navodima levičarskog lista „Liberasion”, mnogi članovi Socijalističke partije i drugih levičarskih stranaka postiđeni su ovakvim predlogom, iako su ankete, urađene odmah posle terorističkog napada 13. novembra, ukazivale da 80 odsto Francuza podržava donošenje zakona o oduzimanju državljanstva.

Kako vreme više odmiče, tako je jasno da će desnica likovati i da će se predsedniku suprotstaviti članovi njegove stranke. Po pisanju „Figaroa”, četvrtina od 287 poslanika socijalista protiv je predloženih mera, dok podrška promeni ustava opada i među poslanicima Sarkozijeve Partije republikanaca. Što se tiče bivšeg predsednika Nikole Sarkozija, on je, kao i Marin le Pen, predsednica krajnje desnog Nacionalnog fronta, vatreni pobornik svih mera, a naročito se zalaže za oduzimanje državljanstva osuđenim teroristima.

U celoj ovoj uzburkanoj atmosferi, rezultati upravo objavljenog istraživanja dodatno upozoravaju. Na pitanje da li je rasistička ili islamofobična reakcija u Francuskoj opravdana, 30 odsto ispitanih je odgovorilo potvrdno, 54 odsto Francuza smatra da njihovoj zemlji imigracija donosi štetu, dok bi 56 odsto anketiranih bilo nezadovoljno ako bi im kćerka saopštila da se udaje za muslimana.