Cinična pogodba Turske i EU zbog migranata

„Nema tu nekog smisla i neke logike”, kaže Kerem Oktem, zamenik direktora Centra za studije jugoistočne Evrope Univerziteta u Gracu, odgovarajući na pitanje „Politike” kakvo je njegovo mišljenje u vezi sa turskom optužbom da snajperisti iz Srbije ratuju u redovima Kurda protiv Turske.

Rekavši da je tu informaciju video u medijima, Otkem – koji je prvi put u Beogradu, kao učesnik konferencije „Turska, jugoistok Evrope i EU – zajednička evroatlantska integracija ili obnova duha osmanlijskog Balkana” – ističe i da, dok ne budemo „raspolagali dokazima”, ne treba davati nikakve izjave o tome.

Na pomenutom skupu, u organizaciji Centra za spoljnu politiku i Hans Sajdel fondacije, ovaj profesor je žestoko kritikovao turskog predsednika Redžepa Taipa Erdogana. U intervjuu za naš list ocenjuje i da je Turska važan faktor za EU, ali ne kao buduća članica, već samo kao strateški partner u izbegličkoj krizi, ali i da je njena uloga na Balkanu prikazana većom nego što zaista jeste.

Kako gledate na buduće odnose između Srbije i Turske?

Ja bih svakako želeo da ti odnosi budu sve bolji. Iza nas treba da budu ostavljeni odnosi koji su bili prožeti neprijateljstvom, da bude ostavljeno neprijateljstvo između islama i hrišćanstva. Devedesetih godina slika Srbije u Turskoj je bila jako loša, gotovo svi su mrzeli Srbiju zbog sukoba i rata koji je postojao između muslimana i Srba. Međutim, ono na čemu sada svi treba da se usredsredimo jeste, recimo, osećaj koji mi imamo kada dođemo u Beograd – mnogo više se osećamo da smo kod kuće nego kad, recimo, dođemo u Beč. Dakle, na stranu politički diskursi, na ovome treba graditi odnose.

Jeste li čuli za Erdoganovu izjavu iz 2013, kada je na Kosovu rekao da je Kosovo Turska, a Turska Kosovo?

Jesam. Kada god posete Balkan, naročito Prištinu ili Sarajevo, i Erdogan i Davutoglu skloni su da daju te visokoparne izjave koje potom naprave dosta problema. Moj prijatelj iz Bosne mi je rekao da oni na ono što se dešava gledaju na sledeći način: dođu visoki zvaničnici Turske, poput Erdogana i Davutogla, daju te visokoparne izjave, civilizacijskog značaja, i onda, posle svega toga, odu u Beograd i sklope tamo neki posao.

Na konferenciji ste rekli da Turska nije na putu k EU. Zašto tako mislite? Sa Turskom je u decembru otvoreno je novo pregovaračko poglavlje (15. po redu). Doduše, ona je u pregovorima već više od deset godina.

Da biste postali članica EU, a to u Srbiji veoma dobro znaju, morate da ispunite neke pravne standarde koji se tiču slobode izražavanja, zatim ljudskih prava, uopšte ljudskih sloboda. Turska je tu bila na dobrom putu sve do 2010, 2011, kada je došlo do vraćanja unazad. I zato sam to rekao. Ne znači da u novim uslovima, pod novom vladom, Turska ne može ponovo da se vrati na taj put.

Koji je sada glavni razlog za sporu integraciju Turske u EU?

Na delu je ugrožavanje demokratskog legitimiteta. Predsednik države želi da uvede novi sistem, predsednički sistem, i da dobije mnogo veća i šira izvršna ovlašćenja, uz kršenje svih onih standarda o kojima sam već govorio kada sam istakao da imamo regresivni trend na delu. Ono što se trenutno dešava je, prvo, protivno samom Ustavu i izaziva sve više i više nesigurnosti i nestabilnosti. Premijer više ne sprovodi ono što su njegova ustavna ovlašćenja, izvršnu vlast, već postaje marioneta u rukama predsednika, a predsednik sve više na sebe preuzima izvršna ovlašćenja.

Da li je Turskoj više stalo do EU ili EU do Turske?

Trenutno je na delu strateška saradnja između EU i Turske, kriza s izbeglicama. U stvari, do otvaranja poglavlja (u decembru) došlo je zbog toga što je Turska strateški potrebna EU, a Turskoj Evropa. Ne radi se o dobijanju koristi jedne i druge strane na tom evropskom putu, nego je situacija je nametnula ovakav odnos, što je veoma tužno. Ovde se radi o nekoj vrsti cinične pogodbe obe strane. Pošto je Evropi sada strateški potrebna Turska da zaustavi priliv izbeglica, ona žmuri na kršenje ljudskih prava i sloboda. S druge strane, režim u Turskoj sada može da opravdava svoje akcije unutar Turske, time što Evropa otvara nova poglavlja i da kaže: „Mi smo na evropskom putu.”

Mogu li tri milijarde evra koje je Evropa obećala Turskoj da, barem donekle, zaustave dalji priliv migranata?

Ne mogu. Ove nove pare biće date za ublažavanje ekonomske krize (a Turska se sve više približava ozbiljnoj ekonomskoj krizi). Drugo, vlada u Turskoj ne funkcioniše. Treće, nova situacija odgovara kriminalnim organizacijama, koje profitiraju od svega toga. Da je vlada htela, ona bi već zaustavila taj dotok izbeglica.

Znam da se u Srbiji Turska često doživljava kao jača i moćnija zemlja nego što to ona u stvarnosti jeste. Možda je to i dobro. Kad vidimo koliko je zauzeta, s koliko se problema suočava, možda to u neku ruku relaksira odnose između Srbije i Turske. To može da bude i nova šansa. Nadam se da će se naši odnosi poboljšavati, ne samo ekonomski nego i među ljudima – da će, recimo, Srbi ići u Tursku i Turci u Srbiju da studiraju.