Strah na Jadranu

RATNE IGRE: SAD planiraju da povećaju novac za jačanje vojnog prisustva u istočnoj Evropi, Rusija najavljuje odgovor, zapadni analitičari obelodanjuju scenario rata na istoku Starog kontinenta, Bi-Bi-Si plaši pričom kako bi izgledao početak nuklearnog okršaja... Ako je verovati zapadnim medijima svet je na ivici katastrofe, veliki rat bi mogao da bukne na istoku Evrope, Bliskom istoku, na istoku Azije. Da li je to baš tako?

Neke činjenice su nesporne – danas postoje krize: ukrajinska, sirijska, iračka, korejska – koje bi mogle da iz lokalnih sukoba prerastu u rat širih razmera. Utisak je, međutim, da i tamo gde se već ratuje postoji granica koju niko ne bi želeo da pređe i otpočne veliki obračun. Svako bi radije da prvo upozori, uplaši i dobro zapreti onoj drugoj strani.

U tom svetlu treba tumačiti i odluku SAD da 2017. godine utroše 3,4 milijarde dolara kako bi pojačale bezbednost saveznika u Evropi. A sve zbog „agresivnog ponašanja Rusije na granica NATO”.

A kako Zapad vidi Rusiju upečatljivo je objasnio nemački general na službi u  NATO Hans Lotar Domreze u intervjuu „Veltu”.

Na pitanje nemačkog lista čime Rusija na njega ostavlja najveći utisak general odgovara: „Utisak? To nije prava reč. Veoma smo zabrinuti. Rusija je u Siriji dva puta demonstrirala veliku silu. Videli smo kako sa Kaspijskog jezera ispaljuje krstareće rakete na ciljeve u Iraku. Istovremeno su sa podmornice u blizini Kipra gađani ciljevi u Siriji. Sa vojne tačke tako nešto je bilo nepotrebno, to je bila demonstracija sile, Putinova poruka da sve može. Ako mogu da sa Kaspijskog jezera gađaju Irak onda rakete mogu da stignu i do Berlina, Pariza i Londona”.

Rusija, naravno, ne sedi skrštenih ruku. Na najavu SAD da će četvorostruko povećati budžet za pomoć saveznicima u Evropi odmah je stigao odgovor.

„Simetričan potez nije moguć a nije ni potreban”, kaže Andrej Kelin iz ruskog ministarstva inostranih poslova. „Ali neke mere kako bi se očuvala vojno-strateška ravnoteža već su dogovorene a biće i novih”.

Deo tih mera iz ruskog odgovora moglo bi da bude formiranje dve nove oklopne divizije o čemu piše „Nezavisimaja gazeta”. „Srce” ovih ruskih trupa biće možda danas i najbolji tenk na svetu – armata. Kako objašnjava ruski vojni stručnjak Juri Netkačev, Moskva radi na formiranju trupa za brzu intervenciju koje bi mogle da „zaštite strateške interese Rusije unutar ali i van njenih granica”. A u slučaju dužeg konflikta ove oklopne divizije mogu se prebaciti u blizinu zone sukoba avionom ili železnicom.

ZABRINUTA ITALIJA: Kojim putem će ovog proleća izbeglice krenuti u Evropu? Ukoliko balkanska trasa bude blokirana– zbog zatvaranja granica od Grčke, preko Makedonije, Srbije, Mađarske, Hrvatske, Slovenije do Austrije – lako bi se moglo dogoditi da se migranti prisete Jadranskog mora.

Upravo takve procene imaju italijanske tajne službe koje su o svojim analizama obavestile vladu u Rimu. Krajem januara, na redovnom sastanku ministara unutrašnjih poslova država članica Unije, Italija je evropskim partnerima postavila pitanja: „Šta ako stotine hiljada izbeglica krenu preko Jadrana u Evropu? ” Odgovor Italijani nisu dobili.

Ovaj izbeglički put nije, na prvi pogled, mnogo komplikovan. Treba se prebaciti do albanskih luka i odatle, nekim brodićem krenuti preko Jadranskog mora. Od albanskog Drača do italijanske obale ima oko 80 kilometara.

Izbeglička trasa preko Jadrana u Evropu nije nešto neočekivano. U prošlosti su migranti već koristili Jadransko more, još je u sećanju egzodus Albanaca s početka devedesetih godina prošlog veka. Najupečatljivija slika viđena je 8. avgusta 1991. godine kada je teretni brod „Vlora” – zreo za otpad a ne plovidbu – nakrcan sa čak 10.000 ljudi stigao iz Albanije u italijansku luku Bari.

Tadašnja vlada u Rimu premijera Đulija Andreotija odlučila je – niko od Albanaca sa „Vlore” ne može da ostane. Takva odluka, međutim, nije rešila problem. Albanci su nastavili da dolaze.  Danas, piše nemački „Špigl”, u Italiji boravi oko pola miliona Albanaca.

Italija već godinama ne uspeva da reši ni problem afričkih izbeglica koje stižu preko Sredozemnog mora do Lampeduze ili čak Sicilije. A već preti novi izbeglički talas sa Jadrana.

Da li postoji neko rešenje? To u svakom slučaju nije podizanje zidova.

„Evropa je decenijama radila na uklanjanju zidova i podizanje novih značilo bi da izdaje samu sebe”, kaže italijanski premijer Mateo Renci.

Zato Italija očekuje da se konačno, na pravi način oglasi EU i pomogne ugroženim članicama. Najavljeno je da bi Unija, na samitu 18. februara, trebalo da obelodani sveobuhvatni plan za rešavanje izbegličke krize. Optimizma, međutim, gotovo da i nema. Svi se slažu jedino da će izbeglice ostati ogroman problem za EU, toliko ozbiljan da čak može da sruši sadašnju zajedničku evropsku „kuću”.