Skijanje i na plus 8

Vrhovi Kopaonika već su nekoliko dana zavejani sitnim, suvim snegom. Neki ga zovu „pršić” jer se ne lepi za skije već samo klizi. Ali ni prethodnih sedam sunčanih i veoma toplih dana nije zaustavilo skijaše. Dobro utaban sneg izdržao je i plus osam i sunce. Zimski školski raspust, prvi put ove godine podeljen u dva dela, očito je dobar za hotelijere koji su popunili kapacitete. I ski instruktori prilično su zadovoljni.

Ipak, toplo vreme raskvasilo je sneg, koji je bio poput kačamaka. Možda su i zbog toga oni koji su ispitivali granice mogućeg i prelazili u nemoguće, završavali u trauma centru. Vlažan sneg borderi su pretvarali u gomile na dnu staza, takozvane hupsere, koje je bilo teško zaobići, pa su padovi bili česti.

– Radimo kao da smo u Urgentnom centru u Beogradu – priča dr Vladan Novaković, ortoped. Dnevno ima 30 do 40 preloma, iščašenja, uganuća, a tu su i drugi zdravstveni problemi. U ekipi je nas pet lekara i još pet sestara, tehničara. Pored mene tu su specijalista interne medicine, anesteziolog, pedijatar i hirurg. Ovaj desetodnevni rad na planini vodi nam se kao da smo na radnom mestu u Beogradu. Jedina pogodnost je besplatni ski-pas, smeštaj i hrana u hotelu „Anđela”. Možemo da dovedemo i članove porodice, ali za njih doplaćujemo hranu – kaže dr Novaković.

Na popularnom Kopu postoji i Dom zdravlja, ispostava iz Raške, ali tu lekar dežura samo sredom od 10 do 13 sati. I to nije mali problem za najveći zimski turistički centar Srbije. Tako i oni s kijavicom ili bolovima u stomaku od prejedanja završavaju u Trauma centru, gde je u ovoj smeni o njima brinula i dr Nataša Petrović, vrhunski anesteziolog, član srpskog tima za transplantaciju organa, ali i ljubitelj skijanja.

Ima tu, usred muke, i smešnih scena. Pogled na lepu rendgen tehničarku Nadu dodatno podiže pritisak i onima koji su kod lekara završili zbog hipertenzije. Tako se i gospodin koji se u kasnim večernjim časovima obreo u Trauma centru u predinfarktnom stanju prvo zainteresovao za zvanje tehničarke Nade, a tek potom za vrednost svog krvnog pritiska. Ali, pritisak dobijaju i supruge koje su dovele muževe kao pacijente.

Da bi neko s težom povredom uopšte stigao do ove lekarske ekipe, tu je Gorska služba spasavanja, za koje dr Novaković ima samo reči hvale i tvrdi da znaju i više od toga da pruže prvu pomoć i bezbedno dovezu nekog ko se „skrljao” dok se skijao. Sposobni, obučeni momci tu su kad se neko ozbiljnije povredi, ali i ako se neko izgubi kad reši da prečicom stigne gde je naumio po dubokom snegu, magli, mećavi... Svaki skijaš trebalo bi da ima memorisan njihov broj – 063/466-466 – za nedajbože. U objektu Skijališta Srbije našli smo ih pre večere, koju ovim volonterima donira jedan kopaonički restoran. Vedri, mladi i duhoviti, odmah odbrusiše: „Čekajte, samo da služba spasavanja prvo spasi sebe. Zaglavio nam se auto, samo što nije pao u potok.”

U ekipi od 10 spasilaca, uz koje se obučavaju i dvojica tečajaca, zna se i ko je zadužen za kontakt s nama novinarima. Ne vredi što mi hoćemo da razgovaramo sa Aleksandrom Brus Lijem, koji je iz Brusa, naravno. Profesor je srpskog jezika, a ne kung-fua. Portparol spasilaca je Nemanja Milić iz Beograda.

– Nema među nama devojaka. Ali nadamo se da će ih uskoro biti. UNDP i Japanska ambasada sponzorisali su obuku devojaka posle poplava u Obrenovcu, kako bi se i one osposobile za pružanje pomoći ugroženima. Ali, za njihov boravak ovde na Kopaoniku potrebno je bar još jedno kupatilo, soba, minimum intime – kaže Nemanja, napominjući da među pripadnicima GSS-a ima svih profesija, od lekara, preko profesora, do studenata.

Nema pravila ko se češće povređuje, primećuje Nemanja, uz opasku da oni koji voze bord zbog neprirodnog položaja i fiksiranih nogu dobijaju teže povrede. Devojke češće, usled nedostatka snage, povređuju kolena, a muškarci ramena. Ova služba spasavanja radi 24 sata, a dešavalo se da potraga za izgubljenima traje i do ranih jutarnjih sati. Najčešće se gube oni koji sa Gobelje žele da prepreče put do centra, pa završe u delu koji se naziva Crvene bare.

– Zahvaljujući ovim službama zbrinjavanja i Skijalište Srbije je za Kopaonik dobilo višu kategoriju – kaže Ana Jovanović, pi-ar Skijališta. Ona za „Politiku” kaže da je na stazama dnevno od 6.000 do 6.500 onih sa ski-pasom i da je to više nego prošle godine.

Jedan od retkih preostalih državnih hotela na Kopu su „JAT apartmani”, koji su, uprkos svemu, kvalitet usluge zadržali na zavidnom nivou. Po rečima direktora Milovana Perišića, i njima je raspust u dva dela pomogao u popunjavanju kapaciteta i boljoj preraspodeli gostiju. Doduše, zbog globalnog otopljavanja, na planinama je februar ono što je avgust na moru. Tek sad je napadao sneg, a dokle će se zadržati tek će se videti. JAT je ime zadržao zbog prepoznatljivosti, kao jedna od šest ćerki firmi nekadašnjeg jugoslovenskog avioprevoznika. Ovaj hotel u samom centru, koji dobro posluje, čeka privatizaciju i nada se, kako kaže Perišić, ozbiljnom strateškom partneru.

Na mestu nekadašnjeg kafea „Novak” nikao je hotel, javna garaža još nije završena i tu zjapi rupa, kao i na mestu nekadašnje „Jugobanke”, gde se još čeka izgradnja hotela šeika Muhameda iz Arapskih Emirata. Ono što nazivaju Vikend naseljem, sve je sličnije Kaluđerici, po masovnoj gradnji bez smisla i svrhe.

---------------------------------------------

Iće i piće

Cene su na Kopaoniku poput onih u skupljim beogradskim restoranima. Kuvana rakija je od 180 do 250 dinara, a deset ćevapa oko 800 dinara. Ali, onaj ko zna, ide u „Mašinac”, dom srednjoškolaca, i sasvim pristojnu kafu i čaj pije po povoljnijim cenama.

Veći broj lokala bio je zatvoren tokom protekle nedelje. Trake na vrata stavila je Poreska policija, zbog neizdavanja fiskalnih računa. Ugostiteljima je oduzeto i nekoliko stotina kilograma mesa i nešto sira bez porekla. Znalo se samo da prasići potiču iz obora, a jaganjci iz tora.