Ko plaća besplatni tehnički pregled

Vlasnicima automobila tehnički pregled već godinama se obećava – besplatno, uz kupovinu polise auto-osiguranja.

Kako se pokrivaju realni troškovi, obavljanja tehničkog pregleda poput zakupa prostora, opreme, plate zaposlenih i ko to plaća, pitao je nedavno redakciju „Potrošača” jedan čitalac iz Beograda.

Kako kaže Lela Saković sa portala „Sve o osiguranju”, jedna od mogućnosti bila bi da u okviru istog objekta postoje prateći sadržaji kafići, frizerski saloni – koji pokrivaju ove troškove, ali bi logičnije bilo da se u marketinške svrhe poklanja kafa nego tehnički pregled.

– Druga mogućnost je da se tehnički pregled uopšte i ne uradi, a da se papir izda kao da je urađen, ali to je prilično opasan posao. Osim što je protivzakonito – povećava opasnost na putu – kaže Saković, dodajući da nije ni „isplativo” jer je za samo šest meseci prošle godine Uprava saobraćajne policije oduzela čak 290 ovlašćenja za obavljanje tehničkog pregleda vozila, što je za gotovo 150 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.

Kako objašnjava naša sagovornica, pretpostavka je da se ovi

troškovi nadomešćuju kroz cenu polise osiguranja od auto-odgovornosti, to jest kroz proviziju koju tehnički pregledi dobijaju od osiguravajućih kuća. Da li je troškove tehničkih pregleda moguće pokriti na ovaj način, s obzirom na to da po Zakonu o obaveznom osiguranju (čl. 45), provizija za prodaju polisa osiguranja od auto-odgovornosti ne može biti veća od pet odsto bruto premije tog osiguranja?

Recimo, za automobil snage motora od 33 do 44 kilovata, kao što je „fijat punto”, godišnja polisa osiguranja od auto-odgovornosti košta 10.183 dinara (podatak dobijen od Udruženja osiguravača Srbije).

Tako procenat koji za uslugu može da se naplati iznosi 509 dinara po vozilu. Najviša provizija je 1.058 dinara, pa je pitanje da li je to dovoljno da bi se tehnički pregledi davali „gratis” – kaže naša sagovornica.

Provizija koju osiguravajuće mogu da daju zakonom je propisana kako bi ostalo dovoljno novca za isplatu štete – s obzirom na to da je osiguranje od auto-odgovornosti obavezno i da služi kako bi se pokrila šteta koju vlasnik vozila napravi trećem licu.

Javna je tajna, kaže Saković, da mnogi tehnički pregledi nisu raspoloženi da rade za tako male iznose, pa se razlika „do zadovoljavajuće provizije” obezbeđuje na druge načine.

Prema informacijama ovog portala, Narodna banka Srbije, koja obavlja kontrolu i nadzor nad osiguravajućim društvima, nije utvrdila slučajeve direktnog prekoračenja propisanog iznosa provizije, ali su, navode, znatno porasli drugi troškovi sprovođenja osiguranja – troškovi marketinških usluga – reklame i propagande, troškovi zakupa i slično.

Jedna velika osiguravajuća kompanija nedavno je odustala od prodaje polisa na ovaj način.  Neke ih nikada tim kanalima nisu ni prodavale. Postoje naznake da će istim putem krenuti i drugi osiguravači, jer ne mogu istovremeno da se izbore sa propisima i „zahtevima” firmi koje obavljaju tehničke preglede.